Knjiga romskog života – 1999 god.

0
157
romanolil.net

Sećam se kao kroz san, krajem 1999.godine.Osnivačka skupština NVO „Kulturno prosvetnog društva Roma Sombor“.

Sala gradske kuće u Somboru prepuna! Novinari, TV, samo gospod Bog zna koliko je bilo prisutnih opozicija, pozicija, pokrajinskih sekretara, naših Roma/kinja iz celoga okruga.

Prelep osećaj! Svakako i odgovornost.Nije mi bilo baš „svejedno izaći“pred toliki broj ljudi, a reći ono što će negde ostati  zapisano, i šat je to što se mora reći.

Ipak čitav svoj život sam se dokazivao noć za noć, mesec za mesecom, jer takav je život muzičara.

Prvo što sam shvatio je da ne smem pokazati  niti trunke slabosti, jer su bili u velikom broj prisutno „ljudi bez milosti“.

Tako „samoohrabren“ počeh nakon pozdravne reči, (nikada neću zaboraviti sledeću rečenicu koju sam izgovorio) „Ne dozvolimo da knjigu romskih života ispisuju drugi“.Raditi na dobroj ideji je mnogo bolje nego imati dobru ideju.

I tako redom: da mi smo polu pismeni, takvi smo kakvi smo ali ako mnogo malih ljudi na mnogo malih mesta uspeju naprave mnogo malih koraka to može promenuti svet.

Tajac u sali, na tren zastadoh, a potome dugotrajan aplauz.

Ja se okuražih, gledam one sekretare, političare ma šta me briga…

Sve sile ovoga sveta nisu toliko moćne, kao ideja kojoj je došlo vreme da se rodi, rodila se, a pitanje je šta će biti dalje, kako dalje.

I tako mesec za mesecom, godina za godinom , a ja sve dublje u NVO sektoru.

Ostavih muziku, porodicu sam hranio od muzike, ćerku školovao, muzika mi je bila sve u životu i ( ostala je).

Neznam nikada se nisam bavio NVO sektorom, ubrzo shvatim nije teško znati !teško je to raditi, kao i da ništa ne može zamenuti upornost, istrajnost, niti talenat,niti genijalnost niti obrazovanje.

Upornost, istrajnost, odlučnost su moć.

Istini za volju bilo je mnogu uspona, padova „takav je to posao“.

Suština saznavanja nije u tome dali gubimo, već kako gubimo, šta sa time spoznajemo, čemu nas je taj poraz naučio i kako nas menja.

Možda nas ne promeni danas, sutra ali će „doći taj dan“ kada će sve biti OK.

Gde god da odeš ne zaboravi odakle si došao!