Jedino ako imamo dijalog o obrazovanju, onda ulažemo u razvoj Srbije

0
189
romanolil.net

Jedino ako imamo dijalog o obrazovanju, onda ulažemo u razvoj Srbije
Na drštvenom dijalogu u vezi sa Predlogom strategije razvoja obrazovanja i vspitanja u Republici Srbiji koji je danas organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ministarka Gordana Čomić, izjavila je da deca koja će istekom ove strategije 2030. godine krenuti u prvi razred, nikome još nisu na pameti. Za njih radimo danas. Deca koja će završiti srednju školu, danas su u petom razredu. Deca koja će tada diplomirati, ove godine će završiti osnovnoškolsko obrazovanje.


Nema slikovitijeg primera na osnovu kojeg ćemo pokazati da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja alat razvoja Srbije. Baš kao što je i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog alat svim korisnicima za koje je nadležno, pa tako i nacionalnim savetima, osnosno svim predstavnicima čije interese nacionalni saveti brane, ali jednako tako i diskriminisanima, zaboravljenima, onima bez prava, onima sa fiktivnim pravom, dakle svima koji žive u nepravdi i nejednakosti, podsetila je.

Jedino ako imamo dijalog o obrazovanju, onda ulažemo u razvoj Srbije, jer ovde nije reč samo o tome kakav kvalitet obrazovanja treba da imaju nacionalne manjine u Srbiji, već je ovde reč o našem zajedničkom razvoju, istakla je Čomić.
Šta god bio ishod našeg razgovora, molba je da ovo zapamtimo: da radimo za decu koja se još nisu rodila i decu koja ne znaju da mi sedimo u ovoj sali, jer su trenutno u osnovnoj školi, naglasila je Čomić.
Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoj, ovom prilikom izjavio je da je intencija svih ministara u Vladi da svaki važan strateški dokument izgradimo zajedno, na jedan inkluzivan način.
Kada je reč o pravima nacionalnih manjina, jedno od najvažnijih je očuvanje kulturnog identiteta, pre svega obrazovanje i dostupnost obrazovanja. Važno je da ostavimo što širi okvir u ovoj strategiji, kako bismo te 2030. godine mogli da nastavimo dalje da unapređujemo ovaj veoma važan segment našeg obrazovnog sistema – naglasio je Ružić.
Drago mi je da možemo da razmenimo mišljenja o primeni međunarodnih standarda koji su u velikoj meri inkorporirani u čitav naš zakonodavni okvir, podsetio je. Ministarsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja intenzivno radi na unapređivanju dostupnosti i kvalitetu obrazovanja za pripadnike i pripadnice nacionalnih manjina kroz tri modaliteta obrazovanja. U toku prošle godine angažovano je 469 nastavnika ili nastavnica koji predaju izborni program materni jezik sa elementima nacionalne kulture za 14510 učenika.
Prisutnima su se, u uvodnom delu obratili i Muamer Bačevac, narodni poslanik, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost, Nadia Ćuk, zamenica šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu i Borče Veličkovski, ispred koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina.


Na drštvenom dijalogu u vezi sa Predlogom strategije razvoja obrazovanja i vspitanja u Republici Srbiji koji je danas organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ministarka Gordana Čomić, izjavila je da deca koja će istekom ove strategije 2030. godine krenuti u prvi razred, nikome još nisu na pameti. Za njih radimo danas. Deca koja će završiti srednju školu, danas su u petom razredu. Deca koja će tada diplomirati, ove godine će završiti osnovnoškolsko obrazovanje.
Nema slikovitijeg primera na osnovu kojeg ćemo pokazati da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja alat razvoja Srbije. Baš kao što je i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog alat svim korisnicima za koje je nadležno, pa tako i nacionalnim savetima, osnosno svim predstavnicima čije interese nacionalni saveti brane, ali jednako tako i diskriminisanima, zaboravljenima, onima bez prava, onima sa fiktivnim pravom, dakle svima koji žive u nepravdi i nejednakosti, podsetila je.

Jedino ako imamo dijalog o obrazovanju, onda ulažemo u razvoj Srbije, jer ovde nije reč samo o tome kakav kvalitet obrazovanja treba da imaju nacionalne manjine u Srbiji, već je ovde reč o našem zajedničkom razvoju, istakla je Čomić.
Šta god bio ishod našeg razgovora, molba je da ovo zapamtimo: da radimo za decu koja se još nisu rodila i decu koja ne znaju da mi sedimo u ovoj sali, jer su trenutno u osnovnoj školi, naglasila je Čomić.
Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoj, ovom prilikom izjavio je da je intencija svih ministara u Vladi da svaki važan strateški dokument izgradimo zajedno, na jedan inkluzivan način.
Kada je reč o pravima nacionalnih manjina, jedno od najvažnijih je očuvanje kulturnog identiteta, pre svega obrazovanje i dostupnost obrazovanja. Važno je da ostavimo što širi okvir u ovoj strategiji, kako bismo te 2030. godine mogli da nastavimo dalje da unapređujemo ovaj veoma važan segment našeg obrazovnog sistema – naglasio je Ružić.
Drago mi je da možemo da razmenimo mišljenja o primeni međunarodnih standarda koji su u velikoj meri inkorporirani u čitav naš zakonodavni okvir, podsetio je. Ministarsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja intenzivno radi na unapređivanju dostupnosti i kvalitetu obrazovanja za pripadnike i pripadnice nacionalnih manjina kroz tri modaliteta obrazovanja. U toku prošle godine angažovano je 469 nastavnika ili nastavnica koji predaju izborni program materni jezik sa elementima nacionalne kulture za 14510 učenika.
Prisutnima su se, u uvodnom delu obratili i Muamer Bačevac, narodni poslanik, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost, Nadia Ćuk, zamenica šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu i Borče Veličkovski, ispred koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina.