Preko 30 miliona Roma rasuto je širom sveta

Kakav je to osećaj živeti i znati da ljudi o vama, bez da su vas upoznali već  unapred u svojoj glavi imaju kreirane različite negativne stereotipe i predrasude??? Kako uspeti u društvu u kojem si pre početka igre, vec okarakterisan  kao gubitnik? Kako se nositi sa ogromnim teretom – diskriminacijom??? Samom sebi postavljam ova i jos mnogo slična pitanja… Na kraju odgovor je uvek isti -teško!

To osete i drugi  građani, a posebno Romi, koji svakodnevno nailaze na niz barijera u ostvarivanju svojih prava  i ciljeva, najčešće zbog raznih stereotipa i predrasuda o njima. Romi su najveća nacionalna  manjina, a najmanje ih se školuje, najmanje ih je zaposleno i najsiromašniji su. Oni nemaju  svoju državu a žive u svim zemljama sveta.

Činjenica da su narod bez države dovodi  ih u potčinjen položaj, pa je i to jedan od razloga što se Romi smatraju građanima drugog reda  i što su marginalizirani, diskriminisani i stigmatizirani.  Biti Rom, znači biti čovek. Međutim, teško je biti čovek u svetu gde te ne smatraju jednakim.

Ova populacija se suočava sa najviše prepreka, koja su vezana za dugogodišnju nezaposlenost, siromaštvo… Svemu ovome uveliko doprinose razne negativne predrasude i stereotipi o njima. Ta uverenja o Romima,  se prenose godinama sa kolena na koleno. Mišljenje drugih o Romima se nije promenilo nabolje, a samim tim ni njihova situacija. Uočili su da nijedan njihov trud i uspeh nije zapažen i podržan od strane društva, te su izgubili želju i motiv da napreduju i da se dokazuju.

Iz tog dugogodišnjeg začaranog kruga koji stvara diskriminacija, skupa sa svojim uzrocima i posledicama, se teško izlazi i Romi su počeli ići linijom manjeg otpora. Predali su se i dozvolili da ih drugi karakterišu i stigmatiziraju, tj. da odlučuju o njihovoj sudbini. Pomirili su se sa činjenicom da su diskriminisani i da se ništa neće promeniti, da nikada neće biti ravnopravni i cenjeni u društvu, te da je njihov položaj konačan.

Mislim da je ta apatija nešto najgore što se jednom narodu može desiti i da je veoma teško svakodnevno živeti sa tom činjenicom. Bez obzira na mnogobrojne Tkz “Nvo” i sl. malo toga se u praksi promenilo. Oni su sve drugo samo nisu lenji. Oni su vredni i rade, samo im treba dati pravi posao. Oni ne žele siromaštvo nego nemaju adekvatan ambijent u kojem bi mogli ostvariti veće prilike.

Reč je o narodu koji nikada nije sledio nikakvu politiku, niti je imao društveno uređenje, niti zajedničku religiju. O narodu koji nikada nije ratovao niti izazivao sukobe većih razmera sa ciljem da nekoga pobedi ili nešto osvoji, kako bi sebi osigurao mesto, sigurnost i moć. To potvrđuje činjenica da pod romskom zastavom nikad nije vođen niti jedan rat, niti se ijedan Rom ikada nalazio na listi osuđenih za ratne zločine.

Narod koji uspehom i ciljem smatra slobodu, nepripadanje određenom mestu i prostoru, a ne završene škole, skupa auta, novac, moć i uticaj. “Svi narodi se bore za slobodu, a oni je imaju u izobilju.” Nemaju državu koju bi mogli nazvati svojom. Oni vekovima traže svoj put, lutaju, ali svi putevi vode u “nečiju zemlju”. Svi putevi su zauzeti, tuđi.

Ovaj narod koji nikada nije bio svoj na svome, koji je uvijek smatran gostom i slučajnim prolaznikom, dugi niz godina je predmet mržnje, progona, duhovnog i fizičkog genocida.

Preko 30 miliona Roma rasuto je širom sveta.  Iako nemaju svoju državu , oni su ipak prisutni u skoro svim zemljama sveta, rasuti po svim kontinentima, govore sve jezike sveta, sviraju sve instrumente, pripadaju nepotpuno svim religijama, slave sve praznike, mešaju se sa svima i traže samo ravnopravnost.

Oni nikada nisu tražili nikakve beneficije, nisu tražili da budu povlašceni, nisu tražili državu u državi, niti teritoriju. Oni su samo želeli jednak tretman, a želja im ni danas nije ispunjena!

Romi, nemaju svoju vladu, nemaju svoju vojsku a i ne misle ih imati – šta će im – kad nemaju svoju državu. Ne misle nikoga napadati niti osvajati – a i zašto bi, pa već su sve ionako osvojili mirnim putem i bez ispaljenog metka

Danijel Osmanović

Evropske romske novine

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *