Mediji manjina ‘oruđe’ partija u Srbiji

POSTAVIO: JUGPRESS

Beograd

Mediji na jezicima nacionalnih manjina u Srbiji suočavaju se sa brojnim problemima među kojima su najizraženiji oni koji se odnose na finansiranje, političke pritiske i uticaje Saveta nacionalnih manjina na njihovu uređivačku politiku.

To pokazuje istraživanje koje je predstavila Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji.

Prema istraživanju pod nazivom „Mediji na jezicima nacionalnih manjina – istraživanje i analiza“, političke partije nacionalnih manjina još uvek ne shvataju medije kao sredstvo informisanja građana manjinskih zajednica, već kao oruđe za sopstvenu propagandu.

Autor te analize, novinar nedeljnika „Vreme“ Nedim Sejdinović, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da u praksi postoji veliki broj slučajeva koji pokazuju da su mediji čiji su osnivači nacionalni saveti, veoma često izloženi političkim pritiscima.

Sejdinović dodaje da je tokom istraživanja jasno uočeno da mediji na jezicima manjina imaju i zajedničke probleme svojstvene svim medijima u Srbiji.

„Mediji, nažalost, nisu sredstvo koje treba da doprinese boljitku društva, boljem informisanju građana, nego su se pretvorili u oružje u rukama političkih i ekonomskih elita. To je trend koji u dobroj meri oslikava našu medijsku scenu, pa čak i medijsku scenu u regionu“, kaže Sejdinović i dodaje da su ti problemi još izraženiji u medijima manjinskih zajednica.

Bez novca, kadrova i programa

Na jugu Srbije, u opštinama sa većinskim albanskim stanovništvom, ekonomski i politički pritisci doveli su do gašenja gotovo svih nezavisnih medija, a privatizacija obavljena pre pet godina, nije dala očekivane rezultate u pogledu ekonomske i političke nezavisnosti, rekao je Ragmi Mustafa, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA).

On je ocenio da su mediji na albanskom jeziku u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa u izuzetno teškoj finansijskoj, kadrovskoj i programskoj situaciji.

„Proces privatizacije koji je obećavao da će popraviti medijsku sliku i programske sadržaje u medijima na albanskom jeziku, nije doneo nikakvo poboljšanje. Danas je teže i gore nego tada, a programski sadržaji su u minusu i kvantitativno i kvalitativno“, kaže Mustafa.

Nedžat Beljulji, vlasnik privatne televizije „Spektri“ iz Bujanovca koja emituje program na albanskom jeziku kaže za RSE da su u opštinama Bujanovac i Preševo svi mediji privatizovani, ali da se odnos medija i vlasti nije promenio.

„Njihove uređivačke politike direktno zavise od opštine, Koordinacionog tela za jug Srbije ili nekog ministarstva. Ovdašnje portale uglavnom drže ljudi koji su bliski sa lokalnim vlastima. Na primer, u opštini Bujanovac imamo pet portala čiji su vlasnici ljudi iz lokalne samouprave“, kaže Beljulji.

Jeton Ismaili, vlasnik portala Folonline iz Preševa u prvi plan ističe problem diskriminacije medija na albanskom jeziku na konkursima Ministarstva za kulturu i informisanje, kao i diskriminaciju na konkursima za medije koje raspisuje lokalna samouprava.

„Mislim da u pozadini toga stoji politika ili neko političko ili stranačko lobiranje u tim komisijama u Beogradu. Takođe, nezavisni albanski mediji se i na lokalu suočavaju sa istim problemima. Na primer, u Bujanovcu je nakon lokalnih izbora nova vlast poništila odluke prethodne vlasti o projektnom finansiranju medija“, kaže Ismaili za RSE.

Ministarstvo: Prepoznajemo značaj medija

Slavica Trifunović, pomoćnica ministra za kulturu i informisanje rekla je na onlajn konferenciji OEBS organizovanoj povodom predstavljanja analize, da je država uložila dodatne napore, pre svega na uređenju zakonodavnog okvira i procesa implementacije odredbi za manjinske medije.

Ona je navela da su „mnogi od ovih medija bili isključeni iz procesa privatizacije upravo zbog toga što je država prepoznala njihov značaj za političku i društvenu stabilnost“.

„Republika Srbija kontinuirano obezbeđuje stabilan izvor finansiranja manjinskih medija“, izjavila je Trifunović.

Konkursom za 2020. godinu ministarstvo je dodelilo 40 miliona dinara (više od 340 hiljada evra) za 80 medijskih projekata na manjinskim jezicima.

Ipak, da mediji na albanskom jeziku teško dolaze do novca koji država po raznim osnovama izdvaja za informisanje nacionalnih manjina, kaže i Nedžat Beljulji.

„Po pravilu, taj novac odlazi na račune podobnih i lojalnih medija koje kontroliše lokalna vlast, što ionako težak položaj medija na albanskom jeziku čini još gorim“, kaže Beljulji.

Od ukupno 80 projekata, koliko ih je prošlo na konkursu ministarstva za medije na manjinskim jezicima, na albanskom jeziku ih je šest.

Učesnici projekta, jedna organizacija iz Medveđe, četiri iz Bujanovca i jedna iz Beograda, dobili su ukupno tri miliona i 300 hiljada dinara (oko 28 hiljada evra).

Po mišljenju Jetona Ismailija, deo odgovornosti za stanje u medijima na albanskom jeziku pada i na NSA u čijim odborima za informisanje, kako kaže, nema medijskih profesionalaca.

„Ti odbori nisu profesionalni i u njima nema ljudi koji se ozbiljno bave medijima, nego su u njima ljudi koje predlože i izaberu partije na vlasti. I NSA na neki način politizuje medije, jer je i njegov odbor za informisanje političko i stranačko telo, formirano od članova partija koje su na vlasti“, rekao je Ismaili.

Ragmi Mustafa, predsednik NSA pak navodi da to telo nema finansijske mogućnosti za pomoć medijima.

„Zbog toga, čak i da želimo, ne bi bili u mogućnosti da na bilo koji način, pozitivno ili negativno, utičemo na uređivačku politiku medija“, kaže Mustafa.

Visoka cena nezavisnosti

Zbog političkih podela i partijskog svrstavanja, u Novom Pazaru je ostalo veoma malo nezavisnih medija, kaže Iskah Slezović, direktor „Sto plus“.

On u izjavi za RSE ističe da je cena njihove nezavisnosti izražena kroz niske plate zaposlenih, konstantan ekonomski i politički pritisak, kao i sudske procese koji se vode protiv njih.

Slezović je rekao da je marketinško tržište izuzetno slabo i da se na njemu ne može ozbiljno prihodovati.

„Ako zamislite da u gradu sa oko 100.000 stanovnika egzistiraju tri televizije i nekoliko lokalnih radio stanica, plus nacionalni mediji, onda će vam biti jasno da iz tog tržišta ne možete da izvučete dovoljno novca za funkcionisanje radija. Naš jedini izlaz je u projektima i donacijama inostranih donatora koji podržavaju medije kao što je naš“, rekao je Slezović.

Prema njegovim rečima stranih donatora je sve manje, jer su se proteklih godina povukli iz Srbije.

On je ocenio da je medijska situacija stabilizovana, ali da je za medije koji teže ka nezavisnosti ona mnogo teža nego ranije.

„Poslednje dve godine Ministarstvo kulture i informisanja našem radiju nije dodelilo nijedan dinar. Na konkursu grada Novog Pazara prošle godine smo dobili 10.100 evra, a ove godine 8.500 evra. Međutim, ako imate u vidu da vam za funkcionisanje radija, koji ima pet stalno i nekoliko honorarno zaposlenih, mesečno treba minimum oko 25.500 evra, onda je jasno u kakvoj smo situaciji“, rekao je Slezović.

Da radija Sto plus nema među ovogodišnjim dobitnicima novca iz republičke kase vidi se i u dokumentaciji konkursa ministarstva. Projektima na bosanskom jeziku dodeljeno je 2 miliona i 900 hiljada dinara (nešto manje od 25 hiljada evra). Četiri dobitnika konkursa su iz Novog Pazara, uz dve organizacije iz Prijepolja i Priboja.

„Sandžak televizija“ iz Novog Pazara emituje kompletan program na bosanskom jeziku. Ona je deo je „Sandžak media grupe“ koju čine još „Ref ref radio“, „Glas islama“ i informativna agencija „Sana“.

Osnivač svih ovih medija je predsednik Stranke pravde i pomirenja, bivši muftija Islamske zajednice u Srbiji, Muamer Zukorlić.

Salahudin Fetić, direktor „Sandžak televizije“ u prvi plan, pored finansijske situacije, ističe problem izostanka saradnje sa Nacionalnim savetom.

„Da bi neki medij na jeziku nacionalne manjine mogao normalno da funkcioniše mora imati jako dobru korespondenciju sa nacionalnim savetima, što u našem slučaju nije slučaj“, tvrdi Fetić.

On ocenjuje da su zakonska rešenja za medije na jezicima nacionalnih manjina izuzetno dobra, ali dodaje da je njihova primena u praksi loša.

„Zbog toga često ne možemo da ostvarimo neka svoja prava, posebno kada su u pitanju finansijska sredstva za projektno finansiranje medija na centralnom nivou, ali ništa bolji status nemamo ni prilikom apliciranja za subvencionisanje naših proizvoda na lokalnom nivou“, dodaje Fetić.

Bez kritike vlasti

U Vojvodini je nešto drugačija slika u odnosima medija na manjinskim jezicima i nacionalnih saveta, a kako oni funkcionišu ilustruje odnos Nacionalnog saveta Mađara (NSM) prema medijima na mađarskom jeziku.

Čaba Presburger, glavni i odgovorni urednik portala „Autonomija“ na mađarskom jeziku kaže za RSE da većina medija čiji je osnivač NSM ne prati sva dešavanja u mađarskoj zajednici i nemaju kritički pristup temama, zato što se nalaze pod političkim pritiscima koji dolaze iz neformalnih političkih krugova na vlasti.

„Ti zahtevi i nalozi nekih političkih krugova u vlasti su svakodnevni. Onaj ko prati te medije može da se uveri da se ne bave nekim delikatnim temama, nema kritičkih opozicionih sagovornika, odnosno mišljenja“, kaže Presburger i dodaje da je pre četiri godine redakcijama na mađarskom jeziku ukinuto pravo da daju svoje mišljenje o programu kandidata za novog i odgovornog urednika.

„Nakon toga mnogi novinari su otišli iz redakcija ili samovoljno ili su, kao nepodobni, uklonjeni iz redakcija. Ostali su samo oni koji su prihvatili da rade u tim medijima kao propagandne mašinerije“, rekao je Presburger.

Predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Jene Hajnal odgovara da se u poslednje vreme nacionalni saveti optužuju za sve probleme medija na jezicima manjinskih zajednica.

„Iako je nesporno da političke stranke učestvuju u izbornoj borbi za predstavnička mesta u nacionalnim savetima, to ne znači da ih treba demonizovati. Nacionalni saveti su predstavljeni kao veliko zlo u ovoj državi, što ne može imati dugoročne pozitivne efekte na zaštitu prava pripadnika nacionalnih manjina“, rekao Hajnal za RSE.

On naglašava da se sloboda štampe i sloboda izražavanja podrazumevaju, i da na tome treba insistirati, kao što se mora voditi računa da manjinsko izveštavanje ne dođe u situaciju u kojoj je bilo prilikom privatizacije manjinskih medija.

„Možemo prihvatiti stav da su potrebne izmene zakona koje će predvideti načine zaštite uređivačke politike tih medija, ali ne od manjinskih političkih elita, već uz uvažavanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina“, ističe Hajnal.

Bez primene zakona u praksi

Safeta Biševac, novinarka lista „Danas“ koja prati lokalne i manjinske medije kaže za RSE da je informisanje na jezicima manjina hronični problem Srbije koja, po njenoj oceni, ima pristojne zakone i pravne propise, ali je njihovo poštovanje i sprovođenje u praksi više nego problematično.

„Razlozi su ekonomske i političke prirode. U medijima u Srbiji nema novca, a pogotovu u medijima nacionalnih manjina. Dodatni problem je to što ove godine ističe pet godina od privatizacije značajnog broja medija, čime će prestati da važi obaveza kontinuiteta programskih sadržaja što će dovesti do daljeg smanjivanja broja medija koji imaju sadržaje na jezicima manjina“, kaže Biševac.

Ona navodi da je u prvom talasu privatizacije ugašena četvrtina takvih medija.

„Podjednako su teški i politički problemi izazvani davanjem širokih ovlašćenja Nacionalnim savetima, koji su medije na jezicima manjina stavili pod svoju kontrolu i pretvorili ih u svoje servise“, kaže Biševac.

Šta kaže Zakon?

lanom 19 Zakona o lokalnoj samoupravi predviđeno je da Nacionalni savet može da osnuje ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne manjine.

Tim članom, nacionalnim savetima je omogućeno pravo predlaganja člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije.

U Članu 21 istog zakona se navodi da Nacionalni savet donosi strategiju razvoja informisanja na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa strategijom u oblasti javnog informisanja Srbije.

Savet daje predlog za raspodelu sredstava za projekte, kao i predloge i preporuke upravnim odborima i programskim savetima javnih medijskih servisa u vezi sa programima na jezicima nacionalnih manjina.

Savet daje i mišljenje o kandidatima za odgovorne urednike programa na jezicima manjina u javnim medijskim servisima.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Jugpress

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *