COVID-19 u Evropi: Rasprave oko švedskog modela i zajedničkog ekonomskog odgovora se nastavljaju

                   Stokholm; Foto: Wikimedia Commons

Pandemija COVID-19 u Evropi stavljena je pod kontrolu, bar za sada. Krive rasta broja zaraženih i umrlih su se poravnale, a odlučniji koraci ka otvaranju privrede očekuju se u maju. Na mnoga bitna pitanja, međutim, još nema konačnog odgovora.

Da li su Šveđani bili u pravu?

Prema najskorijim podacima, u Švedskoj je 17.500 obolelih i 2152 žrtve. Ova zemlja je postala poznata po daleko opuštenijem pristupu pandemiji, bez zatvaranja restorana, odlaganja mnogih sportskih događaja i obaveznog ostanka kod kuće. Međutim, i dalje traje rasprava oko toga da li je ovo bio pravi odgovor.

Sa jedne strane, prema trenutnim brojkama, Švedska je, ne računajući minijaturne države, sedma u svetu po broju umrlih na milion stanovnika. Kako je Švedska zdravstvena agencija saopštila 24. aprila, četvrtina stanovnika Stokholma mogla bi da se zarazi virusom narednih nedelja. Dodatno, studija u Fransukoj pokazala je da su mere u toj zemlji spasile do 60.000 života, što upućuje na zaključak da nisu bile prestroge.

S druge strane, profesor sa Oksforda Karl Henegan pohvalio je švedski model rešavanja krize u intervjuu za britanski Dejli mejl, ističući da su mere u drugim državama nanele više štete nego koristi zbog ekonomskih posledica. Za konačnu ocenu švedskog modela, kako se čini, moraće da se još sačeka.

Kako se Evropa otvara?

Jedna od zemalja koja prednjači u otvaranju svoje ekonomije je Austrija, u kojoj je zabeleženo 536 smrtnih slučajeva i oko 15 000 zaraženih. Kancelar Sebastijan Kurc najavio otvaranje restorana i škola od 15. maja. Restorani će morati da se zatvaraju do 11 uveče, a celo osoblje će morati da nosi zaštitnu opremu.

U Nemačkoj je od ponedeljka obavezno nositi maske u javnosti, otkazan je ovogodišnji Oktoberfest, a kancelarka Angela Merkel upozorava da se ne sme “uljuljkati u osećaj sigurnosti”, te da kriza još nije prošla. Kako veliku nadležnost u uvođenju i uklanjanju restriktivnih mera imaju 16 nemačkih pokrajina (“zemalja”), svaki plan mora da prođe u zajedničkim konsultacijama između pokrajinskih premijera i savezne vlade. Dok će od 4. maja škole krenuti ograničeno da se otvaraju, još uvek ne postoje planovi za restorane i kafiće. Nemačka, sa četiri puta manje smrti u odnosu na Francusku, Italiju i Španiju, i dalje beleži mnogo bolje rezultate.

Ove tri zemlje, koje su zajednički do sada zabeležile oko 550.000 slučajeva, takođe kreću u sporo otvaranje – u Francuskoj će škole početi postepeno da rade od 11. maja, dok je Španija nedavno popustila ograničenja izlaska za decu, a Italija radi na sprečavanju da ova godina ostane propuštena za studente. Dve najveće žrtve COVID-19 u Evropi, međutim, i dalje vrlo oprezno razmišljaju o daljim koracima.

I Belgija, sedište institucija EU, ove nedelje je izašla sa “trofaznim” planom otvaranja, koji uključuje obavezno nošenje maski u javnom prevozu i odlaganja otvaranja većih uslužnih delatnosti barem do početka juna. Broj smrti po milion stanovnika najveći je upravo u ovoj evropskoj državi ali, kako tvrde stručnjaci, to je zbog stože metodologije registrovanja smrtnih slučajeva, koji uključuje i potencijalne preminule u staračkim domovima, a ne samo potvrđene žrtve u bolnicama.

Evropski lideri nastavljaju da rade na fondu za oporavak, još uvek nema saglasnosti

Četvrti sastanak Evropskog saveta, koji čine šefovi država i vlada EU, održan je u četvrtak, a lideri su se dogovorili da nastave rad na zajedničkom fondu za oporavak, i ovlastili Evropsku komisiju da sačini predlog ovog mehanizma za pokretanje evropske privrede, koji će biti povezan sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Prethodno je Politiko izvestio o nesuglasicama koje potoje na kontinentu oko načina na koji će zajednička evropska pomoć funkcionisati. Nemačka se zalaže za korišćenje budžeta EU za nabavku sredstava na svetskom tržištu, koja će se onda deliti državama članicama u vidu pozajmica. Ovo se ne slaže sa predlogom o takozvanim “korona obveznicama”, za koje se pre svega zalažu Italija i Španija, prema kojem bi se države članice zajednički zadužile i međusobno delile sredstva u vidu grantova.

Na strani Nemačke su, prema Politiku, Austrija, Holandija i Finska, dok Francuska ostaje “otvorena za obe opcije”.

Evropski savet je takođe podržao dogovor o 540 milijardi evra pomoći za države, radnike i preduzeća država na kontinentu, koji su ministri finansija iz EU dogovorili ranije ovog meseca. Takođe je odlučio da se samit EU-Zapadni Balkan, prvobitno planiran za 6. i 7. maj u Zagrebu, održi putem video konferencije.

Evropa ublažila osudu kineske kampanje dezinformisanja

Nakon što je vlada u Pekingu, kako se čini, zapretila trgovinskim restrikcijama, EU je ublažila jezik izveštaja o dezinformisanju koje je sprovodila ova zemlja, prenosi Njujork tajms.

Prema ovom listu, originalna verzija izveštaja sadržala je pokušaje Kine da ograniči pominjanje izvora pandemije i optuži SAD za njeno izbijanje, kao i lažne informacije da su francuski zvaničnici vređali generalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije na rasnoj osnovi.

Nakon intervencije Kine, kako prenosi Njujork tajms, izbačena je rečenica o globalnoj kampanji dezinformisanja i deo o francuskim zveničnicima, a ostatak izveštaja je ublažen.

COVID-19 u Evropi: Rasprave oko švedskog modela i zajedničkog ekonomskog odgovora se nastavljaju

Evropske romske novine

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *