LAŽI

Ti mojoj kući,
samo zato dolaziš,
da vidiš kako raste divno voće,
u mom vrtu,
ali kada ono uvene,
znam da ću danima
čekati uzalud tvoj
dolazak.

Uskoro će hladan vetar
poljem dunuti,
i plodove skinuti sa drveća.

Zato, uberi voćku još danas!
Jer možda će sutra
već biti prekasno.

Prijatelju,
kada jednom, tužan,
pobegneš od ljudi
u daljine,
i kad te tamo opet
snađe jad,
kuda ćeš tada pobeći?

Autor: Zlatomir Jovanović
iz zbirke poezije: ROM TO SAM JA

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *