LJILJANA PETROVIĆ BUTTLER 14.12.1944. – 26.04.2010

Ovaj život za mene ne važi, nova ljubav više se ne traži. Ja ostadoh da bolujem boli, i da ljubim i da ljubim i da ljubim, što srce ne voli. Nasvali su kamerav, e mor čavre merovav….

Ja se pitam ovaj život, čemu. Šta bez tebe da tražim u njemu? Ovaj život za mene ne važi, nova ljubav, nova ljubav, nova ljubav, više se ne traži.

Ljiljana Petrović Buttler bila je i ostala jedna od najpoznatijih i najuspešnijih pevačica romske muzike sa prostora EX YU, koja je veliku slavu dostigla i na svetskoj sceni. Rođena je u Beogradu 14 decembra 1944 godine u porodici koja odiše umetnošću.

Svoj prvi nastup zabeležila je u 12-oj godini, kada je morala da zameni bolesnu majku na jednom od nastupa. Tokom svoje karijere, prozvana je ,,Majkom romske duše” jer način njene izvedbe znao je da gane i otopi srce od kamena, a reči njenih pesama prolivale su suze i kod najčvršćih momaka i najokrutnijih žena.

Njena karijera mlade devojčice, započela je u kafani. Iako je pohađala muzičku školu, njena najveća škola počela je upravo u kafani i razvoj dalje karijere, ali i života. Ljiljana je sa samo 14 godina bila ostvarena kao majka, o čemu je često govorila u raznim intervjuima.

Iako je stekla popularnost i slavu, veoma često se susretala sa rasizmom i diskriminacijom od strane svojih kolega pa sve redom. Često je govorila o tome otvoreno i negde se smatra da je jedna od začetnika borbe protiv rasizma, trebalo je u to vreme imati hrabrosti govoriti o takvim stvarima, i ako je Titova Jugoslavija imala jasne konsekvence za takve stvari.

Ljiljana je umela da iznese svoj stav o svemu tome, često je pričala i govorila o načinima na koji su se prema njoj ophodili, al i prema njenoj zajednici: ,, Psovali su mi majku Cigansku bezbroj puta, počevši od kolega, pa svih ostalih.

Šta ova Ciganka traži na televiziji svaki dan? Uvek su Cigani bili nepoštovana nacija, negde smo i mi sami krivi za to jer smo dopustili sve to.  Mogli smo da se kupamo i da se peremo, pokojni Tito je svima dao sapun i vodu.

Ali mi smo narod bez države i svoje zemlje,

mi volimo da lutamo i da smo prljavi i neuredni.

Ja sam gradsko dete, ne znam da pričam ciganski, a mnogi su me Cigani ismevali jer ne znam da pričam, ali sam razumela svaku reč.

Rođena sam Beograđanka, majka mi je iz Zagreba i vučem korene i odande, imam tamo veliku familiju.

Otac mi je iz Beograda, ja volim Beograd, Beograd je moj grad rođena sam tu, tu želim i da umrem!”

Njena karijera je bila zamrznuta 15 godina zbog onoga što se u vazduhu osećalo, a što je  devedesetih godina kulminiralo, ratovima na prostorima ex yu zemalja.

Krajem osamdesetih godina, kada je osetila da se sprema rat na prostorima bivše Jugoslavije, pokupila je svoje troje dece i sa jednom torbom pobegla u Nemačku.

Kako je govorila, u njoj je tada proradilo šesto čulo.

Tamo je počela da peva na ciganskim svadbama, kako bi preživela i prehranila decu, a nije se libila ni da radi najteže poslove. Čistila je kupatila u jednom hotelu, što je zabeleženo i u dokumentarnom filmu koji je o njoj snimio BBC.

Zaposlila sam se u jednom hotelu kao čistačica da bismo moje dete i ja mogli da preživimo u stranoj zemlji, iako je bilo strašno u to vreme, imala sam samo jedan cilj.

Da pobedim sebe i svoju želju za pesmom ili će sve propasti. Bez imalo sramote, pošteno sam radila i dočekala svojih 5 minuta, nakon 15 godina pauziranja od pesme i muzike”.

Pronašao me je producent Dragi Šestić u Dizeldorfu i ubedio me da snimim novi album, tako je krenula moja druga karijera, u Holandiji smo snimili album za jednu producentsku kuću, a onda su krenule najbolje godine koncertne muzike, punile su se koncertne dvorane i hale, ali nikada nisam zaboravila svoje početke i moju prvu karijeru, onu kafansku koja mi je životna škola.

Ljiljana Petrović Buttler, za mnoge Ljilja Crna preminula je u Holandiji u Amsterdamu u bolnici, nakon borbe sa kancerom u 66-oj godini života, 26-og aprila 2010 godine.

Milorad Popović

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *