“Z A L A Z I S U N C E”


Zalazi sunce, zalazi,
Srca meka neka tonu,
Nek koraća noc u nama,
Nek nam teški umor gasi.


Gase se koraci utonulih srca, Zalazi sunce noćnim korakom, Rađa se dah u tiha srca, A bol u srcu grize i jeca.

Bol je naš korak,
Dah nam je sunce, što grlo grize, Gasu se srca, što koračaju noću, Ah! Zastani sunce, Jer nas bol, samo ti znaš.

Što nam je potrebna noc, kad bol Nestaje kada bol u srcu, grize i boli,
A ti koračaš, sve više i više.Ah ! Skitnice veliki bolu, nemaš li kraja. Ah.

Umorni su koraci tvoji, A sad te i sunce ostavlja, Gasi ti se srce skitnice u ovom svetu, Pogledaj sunce nestaje, al opet te ceka.

Podigni glavu, pogledom nemim, Koračaj, za njim, izgubljenim dahom, Il stoj, živi životom kao što mi… Provodimo, životom dobrim.

Nestalo je sunce u moru tiše i sve tiše, Utonuše naša srca, duboko u noći, Samo se čuje tiha reka, a u dolinama, Mrtva magla, bol velika, velika teška.  Nestalo je sunce…nestalo

                                                                                 Autor: Seljajdin Salijević Salijesor

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *