Romska zajednica u Srbiji: Borba protiv korona virusa bez vode i struje

Prema poslednjem popisu više od dvadeset hiljada Roma u Srbiji živi bez pijaće vode. Neka naselja nemaju struju, te iako imaju vodu – osnovnu preporuku epidemiologa o pranju ruku nisu u mogućnosti da sprovedu

Naselje Dubrave (Fotografija ustupljena portalu Udar)

Pandemija korona virusa zadesila je gotovo sve zemlje sveta. Sem COVIDA-19, državama je zajednička i nemogućnost da svim građanima pruže adekvatnu pomoć. Tako većina Roma u Srbiji nema potrebne higijenske uslove, od virusa se “kriju” u nehigijenskim naseljima, često bez vode i struje. Ministarstvo prosvete organizovalo je nastavu i jezicima nacionalnih manjina. Ipak, na kom god jeziku da su pohađali nastavu, većina romske dece uskraćena je za edukaciju tokom ove situacije. Razlog je to što nemaju potrebne tehničke mogućnosti.

NEDOSTATAK SVEGA

Prema poslednjem popisu više od dvadeset hiljada Roma u Srbiji živi bez pijaće vode. Neka naselja nemaju struju, te iako imaju vodu – osnovnu preporuku epidemiologa o pranju ruku nisu u mogućnosti da sprovedu. I dok se Srbija nalazi u vanrednom stanju, brojni građani u karantinu, Vlada sprovodi hitne mere kako bi sačuvala zdravlje i život građana, Liga Roma zatražila je od predsednice Vlade da se ovaj problem sa nedostatkom pijaće vode reši.

Predsednik Lige Roma Osman Balić ne krije zabrinutost.

Nedostatak osnovnih sredstava za higijenu kod ljudi koji su stalno izloženi sekundarnim sirovinama i raznim vrstama otpada može dovesti do velikog broja obolelelih kako u romskoj, tako i u većinskoj populaciji – naglašava Balić.

Kako više od pet hiljada romskih porodica nema pijaću vodu, od premijerke Ane Brnabić su zatražili da se širom Srbije hitno preduzmu mere pomoći. Zahtevaju da lokalne samouprave, u sklopu mera koje država primenjuje za sprečavanje pandemije virusa korona, obezbede Romima pijaću vodu, cisterne, plastične rezervoare.

Kako je navedeno u saopštenju koje je prosleđeno predsednici Vlade, problem predstavlja i to što baza podataka romskih naselja ne funkcioniše. Ističu da su za tu bazu nadležni Koordinaciono telo za praćenje realizacije strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i Republički zavod za statistiku Srbije.

Osman Balić (Foto: Udar arhiva)

Neophodno je da se odmah preduzmu potrebne mere i da romska naselja bez pijaće vode ne budu izostavljena iz praktičnih koraka i mera koje se sada sprovode radi suzbijanja širenja virusa Covid-19. Pranje ruku, koja je glavna preventivna mera koju preporučuju naše nadležno Ministarstvo i Svetska zdravstvena organizacija, zahteva da ljudi imaju pristup čistoj void – naglašava Balić.

Ne želeći da čekaju samo na državu, romske nevladine organizacije u Srbiji su ujedinile kako bi pomogle stanovništvu.

Ne znajući prave informacije, veliki broj Roma obratio se Asocijaciji koordinatora za romska pitanja. Neki su bili uplašeni za život i zdravlje, a neki su čak mislili da je zemlja u ratu, kaže predsednik Asocijacije Dragan Gračanin.

SOCIJALNO DISTANCIRANJE – LUKSUZ

Naselje Dubrava kod Lajkovca jedno je od romskih koje je pandemiju korone dočekalo bez pijaće vode. Nakon intervenisanja Asocijacije, opština Lajkovac obezbedila je cisterne za više od pedeset porodica koja ovde žive.

Cisterne su naknadno obezbeđene i za 40 porodica iz Kostolca, koje se nalaze u nužnom smeštaju. Za Rome koji žive u Berilju kod Prokuplja za sada je obezbeđena tehnička voda, kaže Gračanin.

Dok su se neki brinuli za vodu, romske porodice iz niškog naselja 12. februar vanredno stanje dočekale su bez struje. Nakon što su uplatili deo dugovanja, očekuje se da ovaj problem bude rešen, kaže Osman Balić. Problem predstvalja i to što mnoge romske porodice u Srbiji ne mogu priuštiti preporučeno “socijalno distanciranje”, jer su primorane da žive u malom prostoru.

U Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji za period 2016-2025. istaknuta je loša infrastrukturna opremljenost naselja. Takođe se navodi da u čak 38 odsto romskih naselja nijedan stambeni objekat nije priključen na vodovodnu mrežu. Više od u 70 odsto stambenih jedinica nije priključeno na kanalizacionu mrežu ili septičku jamu. Svi ovi podaci bili su alarm, te su nevladine organizacije zatražile hitnu pomoć u higijeni za romsko stanovništvo.

INFORMISANJE I OBRAZOVANJE

Lokalne samouprve u Srbiji formirale su timove volontera i uvele dežurne brojeve za pomoć stanovništvu. Kako često nisu u mogućnosti da budu adekvatno informisani, Romi se umesto dežurnim opštinskim centrima obraćaju svojim organizacijama i osobama od poverenja. Tako je SOS telefon za pomoć ženama žrtvama nasilja  organizacije Osvit, postao broj preko kojeg veliki broj Roma u Nišu dobija potrebne informacije.

Ovaj SOS telefon i SOS telefon u Vranju dostupni su 24 sata, kaže predsednica Osvita Ana Saćipović.

Ana Saćipović (Foto: Saša Đorđevoć)

Zovu nas i mi im dajemo potrebne informacije gde dalje da se obrate za pomoć. Za te informacije zovu i muškarci i žene. Mi smo tu stalno, jer ovo vreme karantina “ide na ruku” nasilnicima, i želimo da naše sugrađanke znaju da nisu same i da imaju gde da prijave nasilje – kaže Saćipović.

Virus i vanredna situacija naterali su Centar za integraciju mladih da posle 13 godina privremeno zatvore vrata dva beogradska svratišta. Štab za vanredne situacije grada Beograda uputio je apel da se svi dnevni centri zatvore. Iako ih ne finansira grad, zaposleni su bili svesni da nisu u mogućnosti da ispoštuju sve higijenske preporuke, tako da su 18. marta prestali sa radom.

Prosečan dnevni broj dolazaka tokom zime po Svratištu je 40 devojčica i dečaka.  Ova godina je rekordna,  jer oba Svratišta ukupno rade sa 369 devojčica i dečaka – kaže Mina Lukić iz Centra za integraciju mladih.

Foto: CIN Srbija

Svratište je da tu deci pomogne i žao nam je što sada ne možemo da budemo uz njih. Želeli smo da ljudi znaju da nismo napustili njihovu decu i njih, u kontaktu smo sa više od 150 porodica. Važno je da  naši korisnici znaju da nisu prepuštni sami sebi, da razumeju da nema okupljanja. Pomažemo im oko dopremanja hrane iz narodne kuhinje, socijalne pomoći – kaže Lukić.

Poražavajuća statistika aktivista iz Svratišta govori da nažalost manje od 10 odsto romske dece koja dolaze u Svratište prati nastavu koja je organizovana preko nacionalne televizije. Razlog je što tehničke mogućnosti za rad na daljinu ima manje od 15 porodica.

Lukić naglašava da su pre zatvaranja  podelili porodicama higijenska sredstva koja su imali, ali strahuju da su ona već na izmaku i da je neophodno da se ovim ljudima što pre dopremi pomoć.

AKTIVIZAM U BORBI PROTIV KORONE

Virus korona promenila je i plan rada Građanskog pokreta Opre Roma. Oni su ove godine  pokrenuli seriju dijaloga sa romskom zajednicom, kako bi definisali prioritete Roma u Srbiji. Dijalozi su trenutno obustavljeni, a njihov aktivizam usmeren je na pomoć Romima tokom pandemije.

Smatramo da će državi biti potrebna pomoć da locira sve najugroženije građane i dopre do njih i da dobija brzo informacije o stanju stanovništva u romskim zajednicama. U ovakvim teškim situacijama svi moramo da se borimo zajedno da prebrodimo krizu i Opre Roma Srbija želi da pomogne sa stavljanjem svih svojih kapaciteta u svrhu suzbijanja ove krize – zaključuje Gligorin.

 

 

Članovi pokreta Opre Roma u Vranju kao volonteri na terenu (Foto: Facebook page Opre Roma Srbije)

(portal-udar.net)

IZVOR Milica Milojević-Kostić

Evropske romske novine

1 Comment

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *