„STRANAC“   U  NAMA

PRIČA O…

„STRANAC“   U  NAMA

Kako se začinje  „stranac“ u nama?- Ko na šta zaboravlja?- Hrabrost da se javno istupa kao Rom.- Indija kao najbolji lek.

Svi smo se uverili  u to da se čovek radja plačući.Rom, kao i ostali, zna da se od časa rodjenja ide putem koji vodi do vrata smrti. (Romska izreka glasi: „Čovek je živa zemlja što hodi po mrtvoj; svi smo mrtvi, samo se ne zna dan kada će ko od nas  biti sahranjen). Iskustvo ga je,medjutim, naučilo da pored tog glavnog, ima još mnogo sporednih puteva po kojima luta, šiban bičem sudbine, sa „strancem“ u vlastitoj duši.

Taj „stranac“ ima različita imena, mnoga lica i koristi mnoge jezike u razgovoru s Romom.On mu često zagorčava život.

Od kada su Romi doživeli prvi egzodus iz Indije proteklo je više od hiljadu godina.“Stranac“, hraneći se sokovima njihovog života,zna da je Rom samo nosilac golog života. Moć,stvarna ili zamišljena,jeste jedna od najčešćih tema razgovora izmedju Roma i „stranca“, koji svojim pričama o svetu bez iluzija ,ali sa mnogo  moći  drži Roma u napetom stanju.“Stranac“ u stvari na taj način budi strah i strepnju u srcu Roma i obezbedjuje samom sebi poštovanje.Odista, u pravu su oni koji su zaključili da nema ništa ogavnijeg od poštovanja koje se bazira na strahu.

Taj „stranac“ pokušao je i meni da namakne omču oko vrata.Bio sam još u osnovnoj školi, u trećem ili četvrtom razredu.Moj drug iz razreda,znajući da sam Rom, koristio je svaku priliku da predamnom  peva:“Cigu – ligu, na taljige! Taljige se polomiše, Cigani se potopiše!“

Jednom,uočivši da je pevajući tu „pesmu“ postao pijan od mržnje, ošamario sam ga.On je pao na zemlju.Kad je to video dežurni učitelj, pozvao me je kažiprstom desne ruke k sebi.Kada sam do njega došao, on me je ošamario tako snažno da su mi iz usta ispala dva zuba!

„Pa zar si ti zaboravio da je ovo srpska škola?!“

Drhtanje od straha, poniženja i besa  pretvorilo mi je vilicu u gvozdenu napravu.Otrčao sam kući plačući.Kada sam dedi ispričao šta se dogodilo,i na kraju  mu saopštio moju odluku, da „od danas ne želim ići u srpsku školu“,moj deda me je uzeo u krilo i rekao:

“Zapamti šta će ti deda reći:Kada postaneš tri puta bolji od njihovog najboljeg, oni će priznati  da si bolji od njihovog najgoreg.U svemu, ne samo u školi! Do kraja života!“

Srećom, došla je učuteljica Milesa. Za nju sam bio „njen najbolji djak“!

Zahvaljujući njoj, „stranac“ u meni je počeo da se topi.Kada sam diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu  u Beogradu moj profesor           , Savremene  filozofuje i Aksiologije Miladin Životić postao je moj prisan prijatelj.Jednog  dana, dok smo u bašti jednog beogradskog restorana pili kafu, Životić mi se poverio: „Divim ti se,jer ti imaš hrabrosti da istupaš javno kao Rom.Ja nisam tu hrabrost stekao!“

Uzvratio sam mu: „Za to nije potrebna hrabrost! Treba svome „strancu“ reći „laku noć!“

„Probao sam. Ali mi je njegov priča izgledala uvek uverljiva.I kad mu kažem „laku noć“, on, „stranac“, mi kaže „dobro jutro!“

Znao sam pojedine beoradske  akademike i veći broj književnika, slikara, glumaca, medju kojima i Zorana Radmilovića i njegovu ćerku Anu, koji su kao Romi pokušavali da se rastanu od „stranca“ u sebi.Shvatio sam, nije ovde reč samo o proračunatoj mimikriji, već je reč o nečemu mnogo dubljem, nešto što liči, reklo bi se na samomržnju koju je maestralno opisao jevrejski filozof Teodor Lesing (1872 – 1933), koga su ubili nacisti u Marienbadu.

Jedna poznata estradna zvezda iz Beograda nije prisustvovala čak ni na sahrani svome ocu iz straha da je njene kolege i koleginice ne identifikuju kao Romkinju!

Rom Milutin Stanković, koji ima ordinaciju za uho, grlo i nos u Berlinu, kaže:“ Ja se uvek predstavljam kao Burmanac.Kada bi Nemci znali da sam Rom, verujem da mi ne bi poverili ni svoje pse i mačke!“

Kada sam prisustvovao Prvom (1976.) i Drugom (1983. godine) festivalu kulture Roma u Čandigaru u  Pandžabu,video sam i čuo mnoge Rome koji su sa suzama  u očima izjavili: „Osećanje da sam stranac iščezlo je iz moje duše čim sam stupio nogom na tlo Indije!“

Posle hiljadu godina oni su čuli i prepoznali glas „majke“, Indije.Učinilo mi  se tada kad bi susreti izmedju „majke“, Indije, i dece, Roma,bili češći, da bi se te veze granale i jačale na obostranu korist.Treba, dakle, početi sa organizacijom susreta. Jer, u Indiji je Rom na izvoru!

Ovih dana uverio sam se i u suprotno.Živa je još i“maćeha“ Roma.

Klaudia Lihnofski (Claudia Lichnofsky) odbranila je doktorsku tezu na Humbolt univerzitetu u Berlinu o nastanku „novih identiteta“ Roma, Aškalija i Egipćana, žrtava rata na Kosovu, krajem 90 – ih godina XX veka. U ovoj svojoj doktorskoj tezi ona je,pored ostalog, „otkrila“ da ime Rom „nije ime naroda.To ime je izmislila romska elita sedamdesetih godina.(!!!)

Ovo je, verovatno, najstrašniji primer gaženja po liku i delu V. F. Humbolta (1757 – 1835).Nauke, i naravno, Roma.

                                                                          Prof. dr Rajko Đurić

Paramiča e…

„DAS“ AN AMENDE

Sar kerdol thaj katar resel o „Das“ an Roma?- Kaske  si e škole thaj kon pe soste bistarel?-Manušes trebel te avel les bari zor  te bi  sikavela pes  sar Rom. -I Indija sar majfeder drab.

Savorhe džanas kaj o čhavo bijandol rovimasa.O Rrom sar vi aver manuša džanel kaj desar o dženo bijandol, džal pe dromesa savesa resel pe dži merimaske vudareste.(Rromano phenipe si:O manuš si dživdi phuv savi phirel upral i muli phuv: savorhe sam mule, ama ni džanel pe pe savo dives kon praxome ka avel).O dživdipe sikada e  Rromes kaj naj numa akava baro drom, les si vadže but aver dromorha savenca bidžangle  phirel pe,  thaj e astrajake dabenca čalado sa e rigendar, resel e „Dasesa“ an peste po than savo ašudjarel pe leste.

Akava „Das“ an o manuš si les bute vastenge nava,but čama thaj vakarel e Rromesa pe but čhiba.Vov kerkarel e manušesko dživdipe.

De katar o jekto egzoduso e Rromengo Indiatar dži adives nakhlo buteder tar jek milja berš.„O Das“ savo pijel e Rromengo rat andral,džanel kaj e Rromes feri nango dživdipe si.Vov e Rromesa majbut vakarel akale themestar an savo naj than e iluzienge ama si thana thaj thana e zorake, thaj geja inćarel les an situacia te sajek izdral e daratar. „O Das“ inćarel geja e Rromes sajek sar pi jag, ni mekel les pi jak te phandel, thaj o Rrom geja sajek sikvel e „Daseske“ an peste respekto thaj del les baro pativ.Čačes vakarde  godola save akava dikhle pire jakhenca kaj naj niso geja dukhade sar o pativ savo sikadol pe daratar.

Akava „Das“ zumada vi mange te thol e umblavimasko šolo trujal i men.Semas vadže an elementarno škola,an trito vaj štarto klasa, našti  te dav man čačimasa godji.Jek morho mal andar e klasa, butivar kana dikhela man, gilabala:“Cigu – ligu pi taliga.E talige phagile thaj e Rroma tasile!“

Jekhvare, kana dikhlem les sar „mate“ dvistipestar, lijem thaj čaladem les a vov pelo pi phuv. Kana gadava dikhla o sikavno, savo lelas sama amendar pi pauza, akharda man peste.Me gelem a vov geja zurale čalada man kaj pele maj duj danda andar o muj.

„Tu bistardan kaj akava si serbikani  škola?!“

Man lija o izdrape e daratar, kaj sem thodo tala e punre, sargo bari balval kaj dija an mande, lijem te ćinov man thaj  prastajem, jasvenca dži kaj e čanga, khere.Mor paposke mothodem sar thaj so sasa, thaj phendem leske: „Me ni kamav majbut an gadžikani škola te džav!“ Mor papo lija man an angali thaj e ileske čhibasa vakarda mange:“Le sama so ka phenel tuke ćo papo: Kana avesa trin var majfeder e majlačhe gadžikane sikadestar an serbikani škola, avesa atoska majfeder e majbilačhestar.Geja si te avel na numa an i škola. Geja si te avel po sasto drom će dživdipesko!

Baxt mori, ni nakhlo but, resli i sikavni Milesa.Me semas lako „majfeder sikado“. Latar sićilem kaj manuš sićol na feri godjasa, manuš sićol vi ilesa.Geja lija o „Das“ an mande  poloke te  biljavol.

Kana diplomirisardem filozofia po Filozofikano fakulteto an o Beogrado,

mor profesori vaš i Moderno filozofia thaj Aksiologia, o Miladin Životić, dija man vast thaj me thaj vov   majfeder amala sama. Jek dives samas an bar jeke restoranoski an o Beogrado, thaj džikaj pijasa kafava, vov putarda po ilo thaj vakarda mange:“Me dav tut bari pativ kaj tu putarde vakares kaj Rrom san.Man gasavi zor naj man!“

Me leske phendem:“Gadaleske ni trebel e manušes bari zor, trebel numa te phenel e „Daseske“ an peste „lokhi će rat!“

Vov mange mothoda: „Zumadem buti var.Ama leski paramiča naj bi argumentunenge.Kana me leske phenava ’loki će rat’, vov mange irinel, ’lačhi detharin’!“

Prindžardem varekozom Rroma – akademikura an o Beogrado,atoska rromane autora,tasvinara, artistura,maškar lende vi e Zorane Radmilović thaj leske čhaja, e Ana, save zumavena te traden pestar „e Dases“.  Haćardem kaj akate naj feri i etnomimikria an o pučipe, akava si jek  but kompleksno   fenomeno savo mijil po  dvistipe savo o manuš boldel kontra peste korkoroneste,fenomeno savo si tema e studiako savjako autori si e Judejengo filozofo o Teodor Lesing (1872 – 1933), saves mudarde e nacistura an Marienbad.

Jek but  prindžardi estradaki dženi andar o Beogrado ni avili ni po praxope  pire dadesko e daratar te lake koleginice thaj kolege ni identifikuin la sar Rromnja!

Jek Rrom,mor lačho amal, saves si ordinacia vaš e kana,nak thaj krlo (ORL) an o Berlino, o dr Milutin Stanković,  phenel: „Me sikadiav sar Burmanco. Kana bi e Germancura džanena kon sem,me našti bi lava an o vast ni lenge džuklen ni lenge mačken!“                               .                 .

Kana semas 1976. thaj 1983. berš po Jekto tjaj o Dujto festivalo e Rromenge kulturako an o Čandigar an o Pendžabo, dikhlem thaj ašundem Rromen save e jasvenca an jakha phende:“Andar mande xasaljo  „o Das“ sar meklem mor punro pe Indiaki phuv.“

Napal jek milja berša von ašunde thaj prindžarde o krlo pe dajako, e Indiako.Kerdilo pe mange atoska kaj bi buteder vizite e Rromenge Indiake šaj te  vazden o intereso pe luduj riga.Godoleske bi trebela te organizuin pe so maj but  gasave ekskurzie. An India si o Rrom pi čači xajing, pi savi šaj pi truš te mudarel šudre thaj šuže pajesa.

Akala divesa, pe bibaxt, dikhlem kaj si džuvdi vi e „xoxavni daj“ e Rromenge.

I Klaudia Lihnofski (Claudia Lichnofsky) sikada piri doktorsko teza angla i komisia po Humbolt univerziteto an o Berlino.Titlo lake tezako si „nevo identiteto“ e Rromengo,Aškaliengo thaj Egiptunengo tar o Kosovo,save sesa žrtvee  marimasko an 1999 berš.

Savo „baro nevipe“ voj arahkla?

O nav Rrom ni egzistiril sar nav e themesko,nav Rrom si konstrukcia „e rromane elitako an eftavardešte berša“ bištone šelberšutnipesko!!!

Akava si misali savo sikavel sar ačhel pe punrenca po čam thaj pi buti e V.F.Humboltoske (1757 – 1835),misali savestar majladžavno naj sasa an periodo  da katar o agor e Dujtone bare marimasko  dži adives.Vi po sikavipe thaj vi pe Rroma

Evropske romske novine

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *