Deca migranta u Srbiji su uključena u nastavu, u BiH zavisi od volje kantona

Škole u Unsko – Sanskom kantonu, prve su otvorile vrata deci izbeglicama iz Sirije, Irana, Avganistana, Iraka i drugih zemalja. Bio je to šok za sve, za stanovnike Cazina i Bihaća, za prosvetne radnike, za decu izbeglice.

Mart 2, 2020

Od septembra 2017. godine, od kada je migrantima dostupno obrazovanje u Srbiji, to pravo je do sada na kraće ili duže vreme iskoristilo preko 1.000 dece. Medijski istraživački centar je od septembra prošle godine  istraživao stanje u obrazovanju izbeglica u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Istraživanje je pokazalo da se stanje u Bosni i Hercegovini razlikuje od kantona do kantona.

Škole u Unsko – Sanskom kantonu, prve su otvorile vrata deci izbeglicama iz Sirije, Irana, Avganistana, Iraka i drugih zemalja. Bio je to šok za sve, za stanovnike Cazina i Bihaća, za prosvetne radnike, za decu izbeglice, kažu u Medijskom istraživačkom centru.

“U Unsko-Sanskom i Sarajevskom kantonu poštuju odluku centralne vlasti o obrazovanju i deca izbeglice idu u školu. Za razliku od njih u Mostarskom  kantonu izbegice ne idu. Situacija u Srbiji je drugačija i deca su praktično od samog dolaska u Srbiju uključena u nastavu i to i osnovnoškolsku i u srednjoškolsku”, kaže urednica Medijskog istraživačkog centra Jelena Đukić Pejić.

Jelena Đukić Pejić

Prema rečima Gorana Ćirića iz Komesarijata Srbije za izbeglice, ove godine u Srbiji nastavu je počelo da pohadja 160 dece, a sada ih je u školama 130, uglavnom osnovaca.

“Nastavnici su imali blage primedbe na to da ih đaci migranti malo usporavaju u sprovodjenju nastavnog programa pošto deci migrantima treba da se posveti posebna pažnja, međutim to vremenom bude prevazidjeno, jer deca brzo uče jezik i prilagodjavaju se”, izjavio je Ćirić.

“Zajedno s Ministarstvom prosvete preduzeli smo neke mere, učenici migranti nisu u velikom broju u jednom odeljenju, već ih je po dvoje, troje, tako da ne ometaju nastavu”, rekao je Ćirić.

Goran Ćirić

Još od 2013. godine kada su deca izbeglice prvi put krenula u školu, u pojedinim mestima, posebno na severu Srbije bilo je mnogo negodovanja i negativnih reakcija. Sedam godina kasnije, stvari su se značajno promenile. Negativne reakcije po ovom pitanju su znatno blaže i ređe, a prema anketi MICa koja je sprovedena tokom januara na sajtu i društvenim mrežama, oko 90% anketiranih smatra da deca izbeglice treba da idu u školu sa srpskom decom.

Ipak, zbog specifičnosti i težine gradiva najviše dece je u osnovnim školama. U srednjim ih ima neznatno, dok im studije nisu dostupne.

Sonja Hajdari iz Avganistana trenutno sa porodicom živi  u izbegličkom centru u Vranju. Studije u Srbiji nije u mogućnosti da započne, jer je država  tretira kao studenta iz inostranstva i morala bi da plati svoje školovanje. Ako bi otišla u drugu zemlju, morala bi da počne sve iz početka, kaže dvadesetjednogodišnja Hajdari, koja je učestvovala u istraživanju Medijskog istraživačkog centrao deci migrantima, mladim migrantima i obrazovanja.

Sonja Hajdari

Bosna i Hercegovina se nešto kasnije u odnosu na Srbiju susrela sa problemom izbeglica iz zemalja Bliskog Istoka. Pokušavajući da se raznim putevima probiju kroz granicu Srbije sa Mađarskom ili Hrvatskom, deo njihove rute ova država je postala 2017. godine,  i to tek za oko 200 njih. Vremenom, broj se povećavao, pa je tokom 2018. u Bosnu i Hercegovinu došlo oko 24.000 izbeglica, a tokom 2019. nešto više od 28.000.

Zadržalo se oko 6.000 njih u ukupno šest centara za izbeglice u celoj Bosni i Hercegovini. Samo u Unsko-Sanskom kantonu ima četiri centra, dva porodična sa oko 200 porodica, dva za samce i dečake bez roditeljske pratnje. Tako je od drugog polugodišta prošle godine uz pomoć UNICEF-a u školu krenulo oko 150 dece, najviše u ovom, i nešto manje u Sarajevskom kantonu.

Za razliku od Bihaća koji se nalazi u Unsko-Sanskom kantonu i Sarajeva koji je glavni u svom kantonu, deca u izbegličkom centru u Mostaru ne idu u školu jer je tako odlučila vlast na nivou Hercegovačko-Neretvanskog kantona.

„Svi nivoi vlasti, ukupno 4 nivoa, gde su prva dva državni nivo, zatim entiteti, odnosno kantoni, nezavisni su jedni od drugih. Kantoni temelje zakonsku regulativu na državnoj, ali ih svaki kanton menja onako kako želi. To UNICEFu koji brine o školovanju dece, ali i organizacijama okupljenim oko UNICEFa stvara veliki problem“, objasnili su autori istraživanja.

Izvršna direktorka organizacije Indigo, Tamara Simonović, rekla je da deca izbeglice u Srbiji imaju pristup obrazovanju, čega nema u svim zemljama.

“Uključivanje dece izbeglica u obrazovanje je veoma blagotvorno jer se na taj način u njihove živote vraća osećaj rutine i normalnosti, i imaju priliku da se druže sa vršnjacima”, kazala je Simonović.

Dodala je da je školovanje s decom izbeglicama korisno i za decu u Srbiji, jer imaju priliku da upoznaju vršnjake iz drugih zemalja. Uz to, škole su za to dobile donacije u opremi, a prosvetni radnici obuku.

IZVOR Milica Milojević Kostić

Evropske romske novine

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *