Pokretanje sopstvenog biznisa kao odgovor na veliku nezaposlenost

Informisanost, adekvatne obuke, treninzi i profesionalno usmeravanje doprineli su se da Romi ohrabre i upuste u preduzetničke oblasti u kojima za njih do pre samo nekoliko godina nije bilo mesta. Interesovanja se menjaju u skladu sa potrebama tržišta, iskustvom i procesom učenja same romske zajednice kroz projekte koji se realizuju

Februar 28, 2020

Foto: Ilustracija

Najveći broj Roma u Srbiji i dalje je nezaposlen, ili radi u sivoj zoni poslovanja. Čini se da do pre samo nekoliko godina nisu ni pokušavali da se uključe u tržišnu utakmicu pronalaženja posla. Statistički podaci pokazuju da se ova slika menja na bolje, i da je sve više onih koji se odlučuju da se upuste u preduzetničke vode. Zahvaljujući različitim sistemima podrške i konkurisanjem kod više donatora, uspevaju da opstanu kada pokrenu biznis.

Iako je oduvek prisutna, diskriminaciju prilikom zapošljavanja gotovo je nemoguće dokazati. Poslodavac uvek može da se opravda da je želeo da odabere drugog kandidata zbog određenih kvalifikacija, kažu oni koji su godinama pokušavali da pronađu posao.

Tanjica Kamenović

Kada je videla da mora sama da obezbedi radno mesto, Tanjica Kamenović iz Pirota rešila  je da postane preduzenica. Ona je do prvog posla došla u 34. godini. Sa diplomom turističkog tehničara nema ni dan radnog staža. Nije želela da se uklapa u običajene okvire i bude nezaposlena žena iz romske

 

Tanjica Kamenović

porodice. Suprug, sinovi i roditelji bili su joj podrška i dali joj “vetar u leđa”, kada je došla na ideju da otvori cvećaru. Pre nego što se upustila u preduzetničke vode, ova mlada žena se pet godina bavila hraniteljsvom. Nacionalna pripadnost i neiskustvo oduvek su joj bili prepreka.

“Brojni neuspesi da na razgovorima za posao, prikrivena ili direktna diskriminacija podstakli su me da postanem preduzetnica. Moji roditelji se bave proizvodnjom cveća i ja sam rešila da otvorim cvećaru”, kaže Tanjica.

Zahvaljujući nevladinoj organizaciji Ternipe,  koja pomaže i edukuje Rome u Pirotu, saznala je za  program koji nudi Help, i rešila da konkuriše za sredstva za početnike u biznisu. Pre nego što je aplicirala za pomoć, Tanjica se pripremala čitajući knjige o  hortikulturi, aranžiranju cveća i održavanju. Stručna literatura, internet i kreativnost bili su dovoljni da brzo nauči kako da od cveća stvara prava umetnička dela.

“Radni dan započinjem rano, kako bih uspela da završim sve obaveze u kući i pripremim cveće. Imam puno obaveza i nije lako,  ali sam zadovoljna. Bez pomoći oko početnog kapitala ne bih se upustila u posao”, kaže ona.

Tanjica kaže da ne zna da li su sugrađani imali odbojnost i predrasude. Poštenim i kvalitetnim radom stiče poverenje, zadržava stare i dobija nove kupce.

Çvećara “Bajka”

“Uspevam da zaradim, napokon imam posao i uživam u njemu. Volim cveće, omogućava mi da budem kreativna a volim i rad sa ljudima. Mušterije kažu da imam najbolju cvećaru u gradu. Meni je dovoljno što imam stalne kupce, to je pokazatelj da sam na dobrom putu”, zaključuje Kamenovićeva. Za nju je pronalaženje posla bio san i nemoguća želja. Zato je i cvećari dala naziv “Bajka”.

Više od dve decenije, nevladina organizacija Help  pomaže Romima
Çvećara “Bajka”

u Srbiji. Kroz projekte su podržali 942 romske porodice koje su želele da obezbede redovne sopstvene prihode, dok su 240 porodice dobile “krov nad glavom”. Osim stanovanja i podrške u poslovanju, oni za svoje korisnike organizuju i brojne obuke.

Kako bi donatori izbegli manipulacije i neželjene gubitke, preduzetnike pomažu kupovinom opreme.

“Organizovanjem adekvatnih obuka  trudimo se da korisnike dobro pripremimo za tržište rada. Zato smo  za 859 Roma i Romkinja organizovali ciljane poslovne i stručne obuke, dok je 1598 polaznika pohađalo različite radionice za unapređenje znanja i veština”, kažu iz HELP-a.

Ova organizacija više od dve decenije podržava sve ugrožene grupe u Srbiji, uključujući i romsku manjinsku zajednicu. U saradnji sa Ligom Roma i udruženjem Yurom centar, konkrentniji i ciljani vidovi podrške kroz unapređenje stambenih uslova i ekonomsko osnaživanje sprovode se od 2013. godine.

„U Srbiji je u tom periodu do 2019. godine, kroz direktnu podršku u opremi za obavljanje samostalnih zanatskih, poljoprivrednih i uslužnih delatnosti podržano više od 900 romskih porodica koje se bave uslužnim sečenjem ogrevnog drveta, plasteničkim uzgojem voća i povrća, frizersko-kozmetičkim uslugama, krojenjem i šivenjem, građevinskim radovima. Pomogli smo i  i muzičare  koji su dobili nove instrumente“, ističu u ovoj organizaciji.

Da su na dobrom putu, najbolje pokazuje broj onih koji im se za pomoć obraćaju, ali i uspes preduzetnika koji opstaju.

Informisanost, adekvatne obuke, treninzi i profesionalno usmeravanje doprineli su da se Romi ohrabre i upuste u preduzetničke oblasti u kojima za njih do pre samo nekoliko godina nije bilo mesta. Interesovanja se menjaju u skladu sa potrebama tržišta, iskustvom i procesom učenja same romske zajednice kroz projekte koji se realizuju.

Potpisivanje ugovora sa finalnim korisnicima kojima su odobreni grantovi u opremi za mikro i male biznise u okviru projekta „Podrška socio-ekonomskoj stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana 2019-2020“.
Foto: Facebook Help Srbija

„U početku su zahtevi bili isključivo vezani za  za sektor sakupljanja i preradu sekundarnih sirovina i uslužnog sečenja ogrevnog drveta. Vrlo brzo  proširio se spektar interesovanja, ljudi su bili ohrabreni da se upuste u  aktivnosti vezane za poljoprivredu, kao što je plastenička proizvodnja povrća, voća, cveća. Danas imamo korisnike frizere, kozmetičare, automehaničare-vulkanizere i naravno muzičare“, kažu u Help-u.

Uz pomoć Helpa u preduzetništvo su „uplovili“ i Demići iz sela Turekovac kod Leskovca. Marija i Bojan su poljoprivrednici dvadeset godina, ali nikad nisu uspeli da obezbebede novac kako bi proširili i poboljšali proizvodnju.  Iako imaju oko 60 ari zemlje, tek sada uspevaju da ostvare konstantan prinos, jer su napokon napravili i plastenike. Za kupovinu plastenika od Helpa su dobili tri hiljade evra. Već pet godina u proizvodnju uključeni i sin i snaja, tako da cela porodica živi od poljoprivrede.

Marija Demić

„Proizvodimo sve od povrća i voća, svi radimo zajedno. Jedino je muž zadužen za prodaju na kvantaškoj pijaci. Imamo stalne kupce, odlično nam ide. Moj suprug ne izgleda kao Rom, ne znam da li bi bilo drugačije da svi izađemo i prodajemo. Nećemo da rizikujemo, najbolje neka on nastavi“,kroz šalu priča Marija

Marija Demić

Demić. Prate konkurse za podršku, jer su im potrebne nove mašine, kako bi išli u korak sa potrebama kupaca.

U Help-u nemaju konkretne podatke koliko Romi opstaju u biznisu, jer podržavaju korisnike bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Opšta analiza na uzorku rađenom 2016. godine, pokazala je da je stepen održivosti podržanih mikro i malih biznisa preko 70 odsto.

„Kada je reč o samim prihodima koje ostvaruju od započetog biznisa, najveći broj korisnika je prijavio da ostvaruje prihode. Korisnici u Vranju su prijavili značajno više prihode u odnosu na korisnike izostalih opština, dok su prihodi na najnižem nivou u Prijepolju. Kada je o delatnostima reč, najviši prihodi se ostvaruju u zanatstvu, dok su najmanje profitabilni otpočeti biznisi u poljoprivredi. Konačno, muškarci ostvaruju više prihode od žena“, kažu u Help-u. Ovo su podaci dobijeni na osnovu istraživanja koje je  rađeno 2016. godine.

I država pokušava da Rome motiviše da postanu preduzetnici.

“Prema podacima iz prethodnih godina sve više je pripadnika romske nacionalnosti koji se uključuju u program subvencija za samozapošljavanje, a kojima Nacionalna služba za zapošljavanje pruža finansijsku podršku . U cilju podrške samozapošljavanju Roma, Nacionalna služba svake godine raspisuje Javni poziv nezaposlenima romske nacionalnosti za dodelu subvencija za samozapošljavanje”, kažu u Nacionalnoj službi.

Romi imaju prednost kada konkurišu za subvencije kod države jer je akcionim planom zapošljavanja j definisano da  su oni  jedna od kategorija teže zapošljivih lica.

“Praksa je pokazala da je oko  70 odsto pripadnika romske nacionalnosti  koji su otpočeli posao uz subvenciju za samozapošljavanje opstalo  u poslu i nakon 6 meseci od realizacije ugovorne obaveze”, kažu u Nacionalnoj službi.

(portal-udar.net)

IZVOR Milica Milojević-Kostić

Evropske romske novine

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *