ROMI ILI POGRDNA REČ? 

Rad je stvorio čoveka! Od postanka, pa sve do sada kroz rad su se isticale radne navike i društvo se kroz rad, edukovalo i zbiližavalo. Pa šta je danas problem?

Govore nam, nemate vi stručnjake ni za jednu oblast,  pri tom ne misle na to da niko od nas ništa ne zna, da se ni u šta ne razume, jer u ovoj državi je sticajem okolnosti, potreba  shvatanja da je svako stručnjak za sve, naročito Romi. To zna društvena sredina i priznaje to, mada ne prihvata.

Govore nam: ,,Nemate vi stručnjake, kazuju nam da nemamo strukovne i edukovane kadrove, a nama je poslednje četiri generacije prošlo institucijalno obrazovanje,formalne i neformalne metodike obrazovnih sistema, a kažu nam da smo prljavi”!

Pri tom ne znaju da imamo, dušu i da smo otvoreni I prihvatamo sve i svakoga. Da imamo mnogo mladih kadrova, strukovno edukovanih, samo u protekle tri godine preko 3000 akademskih građana, 7200 neformalno obrazovanih kroz dodatne sisteme obrazovanja, usavršavanih kroz razne i inovativne metode kroz civilni sector, eksperte za obrazovanje, javne nastupe, socijalno-ekonomsko osnaživanje, pravnike, vaspitače i vaspitačice, ekonomiste i razne aktiviste koje je organizovao civilni sektor, ali i srednjoškolce, visoko obrazovane, fakultetski obrazovane, akademike i doktore nauka.

Imamo mlade, pametne, talentovane ljude, željne rada, dokazivanja i afirmacije sebe i zajednice, Srbije pre svega.

Imamo. Samo, oni se ne vide, jer ih niko ne angažuje, nizašta. Tamo gde je neophodna nekakva stručnost rade naši «stručnjaci», Romi i oni koji to nisu, a eksperti su za romska pitanja, koji naravno, znaju sve.

I šta, i kako, i zbog čega, i za koga, i dokle, i sve to… jer oni znaju najbolje šta je to Romima neophodno da se integrišu u društvo, samo u koje društvo, oni koji sve čini da Romi, ostanu u blatu.

A posle nam govore, vidi na šta ti liči zabavište, dnevni boravak, kurs za frizere i koješta, vidi na šta ti liči nabavka i podela humanitarne pomoći, vidi na šta ti liče knjige, udžbenici, vidi, bre, na šta ti liče novine i radio i tv stanice. Nemate vi stručnjake, brale, nizašta, pazi šta ti govorim.

I pogledam na šta liče, i gorko priznajem da su uveliko u pravu,  jer mnoge naše inicijative zaista liče na sve osim na cilj, a kako bi to sve imalo smisla, kada sve zajedno void u besmisao. Srećom, imamo i desetak vrlo jakih, moćnih, svrsishodnih polu-institucija, upravo one gde su uključeni ovi mladi, gore pomnenuti. Koji odlaze u osmišljanje,kreiranje i sprovođenje za druge i više ciljeve, a zajednica ostaje oslabljena za još neki odliveni mozak. A onda statistika kaže da on nije ni bio Rom, već eto tako, nekako.

Gledam sa strane i razmišljam….

A, onda se uhvatim za pojas spasavanja, uhvatim se za medije i novinare. Pa govorim, u ovome niste ispred nas, ne možete biti, jer kod nas već mnogo godina nema institucionalne edukacije za žurnalistiku, ono što ima su neki drugi fakulteti, oni daju mogućnost  bavljenja novinarstvom, ograničeno, kompleksno i trivijalno, što iz ljubavi, što iz znatiželje, da sami sebe naučimo, jer tan am je škola nekako najbolja, najbolje nam leži, žargonski rečeno. Bez osnove, bez edukacije, bez ikakvog temelja i znanja.

Imamo nekoliko diplomiranih stručnjaka i na tim nekim politikologijama, sociologijama, i drugim logijama, otorinolaringologija ili kako bi smo to rekli,kao da se vraćamo u IV razred osnovne škole, kao da svaki put kada trebamo da diplomiramo, neko nas vrati u prvi razred. A ona prava strukovna žurnalistika se kod nas uči preko rada civilnog sektora, a tu imamo mnogo veći procenat edukovanih novinara od većine nacionalnih zajednica, gledano po ukupnom broju pripadnika istih. Imamo mnogo mladih, talentovanih samoukih novinara, samoukih sam napisao, verovatno iz ljubavi prema slovima, pisanju ili zato što nisu kadri da završe studije, nemaju finansija i potrebnih elemenata podrške. Što od svoje zajednice, što od institucija i lokalnih i državnih, jer kako bi institucije znale za te samouke, kada uvek postoji neki Rom sa tašnom i mašnom, čija snaja ima četiri razreda osnovne škole, zet ima dva razreda iste i knjige za treći razred. A onda se pitamo kako, zašto i gde smo to mi kao zajednica?

A onda me pitaju……

I kažu mi, ako je tako, gde su vam mediji, medijske kuće, programi, emisije, rubrike, članci i prilozi. I ja im pokažem – sijaset ih je. Da, ali kakvih, pitaju oni. I šta da im odgovorim ? Kada u isto vreme i pitaju i daju odgovore, umesto mene.

Činjenica je da sve zajedno imamo dve izvanredne medijske kuće, i isto toliko redakcija na nekim drugim medijima, koji rade ono što treba, kako to treba, i za koga treba.

Možda još pet-šest jakih, prilježnih novinara razbacanih među silnim redakcijama. I koga još ? Nikoga koga možemo nazvati prilježnim, dakle onim koji zadovoljava prave potrebe i ulogu naših medija.

Ulogu, koja se ne sastoji samo u informisanju, zabavljanju, obrazovanju i ne samo u motivisanju.

Ne samo u omogućavanju primene maternjeg jezika, u razvijanju tog jezika. U toj jednoj oblasti, već u svemu tome, istovremeno. I uz to u razvoju tolerancije, nenasilne komunikacije, građanske svesti i inicijativa, demokratije… i ne samo kod Roma, već i u društvenom okruženju tih istih Roma.

A to rade samo sve zajedno pedesetak ljudi. Rasparčanih po državi. A i njihov rad je nepristupačan najvećem broju eventualnih konzumenata – i Romima i drugima.

Novinarstvo kao pojas spasavanja. Za neke Romi za neke ona pogrdna reč, umesto da budemo stručnjaci. U kojem se opet zatvaramo u naše eničko-rasne okvire i tradicije, i time razvijamo predrasude drugih. Razvijamo umesto da razbijamo. Jer u romskim medijima je često važno biti Rom, biti samo Rom, ili čak ni to, znate ona pogrdna reč, a ne i znati šta, zbog koga i čega, kako radiš.

I onda se čudimo, ako naše novinare, one prave upućuju na zapošljavanje isključivo u romskim medijima, a u pravu su pri tom jednim delom, jer šta će njima oni što znače pogrdna reč u njihovim medijima, imaju oni svoje ljude za to, ali je zato novac namenjen za razvoj romske zajednice, nekako njima potrebniji, slađi ili ko će znati,šta već?

Milorad Popović

Evropske romske novine

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *