Novine i novinari – imaju oni svoje ljude za to !

Govore nam, nemate vi stručnjake ni za koju oblast, i pri tome ne misle na to da niko od nas ništa ne zna, da se ni u šta ne razume. U ovoj državi je sticajem okolnosti shvatanje da je svako stručnjak za sve, a naročito medju  Romima. To zna i društvena sredina priznaje, mada ne prihvata.

Govore nam, nemate vi stručnjake, a kazuju da nemamo strukovno edukovane kadrove, koji su prošli kroz institucionalizovano, oficijelno obrazovanje, ili bar vaninstitucionalne vidove edukacije.

Pri tom ne znaju da imamo. Da, imamo mnogo mladih kadrova, strukovno edukovanih prvenstveno preko dešavanja koje je organizovao civilni sektor, ali i one koji su završili srednje škole, fakultete, magistrirali su, doktorirali.

Imamo mlade, pametne, talentovane ljude, željne rada, dokazivanja i afirmacije sebe i zajednice.

Imamo. Samo, oni se ne vide, jer ih niko ne angažuje nizašta. Tamo gde je neophodna nekakva strukovnost rade naši «stručnjaci», Romi i neromi, koji, naravno, znaju sve.

I šta, i kako, i zbog čega, i za koga, i dokle, i sve to…

A posle nam govore: “Vidi na šta ti liči zabavište, dnevni boravak, kurs za frizere i koješta, vidi na šta ti liči nabavka i podela humanitarne pomoći, vidi na šta ti liče knjige i udžbenici, vidi, bre, na šta ti liče novine i radio -tv stanice. Nemate vi stručnjake, brale, nizašta, pazi šta ti govorim”.

 

I pogledam na šta liče, i gorko priznajem da su uveliko u pravu,  jer mnoge naše inicijative zaista liče na sve osim na sebe. Srećom, imamo i desetak vrlo jakih, moćnih, svrsishodnih poluinstitucija. To su upravo one gde su uključeni ovi gore s,pomenuti mladi u osmišljavanje i sprovođenje.

A onda se, kao pojas spasavanja uhvatim za medije i novinare. I govorim kako u ovome niste ispred nas, ne možete biti, jer kod nas već mnogo godina nema institucionalne edukacije za žurnalistiku. Ono čega ima su neki drugi fakulteti. Oni omogućuju bavljenje i novinarstvom, ali samo  time, jer nikako nisu osnovna, temeljna edukacija.

Imamo nekoliko diplomiranih stručnjaka i na tim nekim politikologijama, sociologijama, i drugim logijama. A ona prava strukovna žurnalistika se kod nas uči preko rada civilnog sektora, a tu imamo mnogo veći procenat edukovanih novinara od većine nacionalnih zajednica u odnosu na ukupnom broj pripadnika tih zajednica. Imamo mnogo mladih, talentovanih samoukih novinara.

I kažu mi onda: “Ako je tako, gde su vam mediji, medijske kuće, programi, emisije, rubrike, članci i prilozi?” I ja im pokažem – sijaset ih je.

Da, ali kakvih, pitaju oni. I šta da im kažem ?

Jeste činjenica da sve zajedno imamo dve izvanredne medijske kuće, i isto toliko redakcija na nekim drugim medijima, koji rade ono što treba, kako to treba, i za koga treba.

Imamo možda još pet-šest jakih, prilježnih novinara razbacanih među silnim redakcijama. I koga još ? Nikoga koga možemo nazvati prilježnim, dakle onim koji zadovoljava prave potrebe i ulogu naših medija.

Ulogu, koja se sastoji ne samo u informisanju i ne samo u zabavljanju. Ne samo u obrazovanju i ne samo u motivisanju. Ne samo u omogućavanju primene maternjeg jezika, i ne samo u razvijanju tog jezika. Ne samo u toj jednoj oblasti, već u svemu tome, istovremeno. I uz to, još i u razvoju tolerancije, nenasilne komunikacije, građanske svesti i inicijativa, demokratije… i ne samo kod Roma, već i u društvenom okruženju tih istih Roma.

A to rade samo sve zajedno pedesetak ljudi. Rasparčanih po državi. A i njihov rad je nepristupačan najvećem broju eventualnih konzumenata – i Romima i drugima.

Novinarstvo kao pojas spasavanja. Novinarstvo u kojem c……., umesto da budemo stručnjaci. U kojem se opet zatvaramo u naše eničko-rasne okvire i tradicije, i time razvijamo predrasude drugih. Razvijamo umesto da razbijamo.

Ovo stoga jer je u romskim medijima je često važno biti Rom, biti samo Rom, ili čak ni to, već c……, a ne i znati šta, zbog koga i čega, kako radiš.

Tada se čudimo, ako naše novinare, one prave upućuju na zapošljavanje isključivo u romskim medijima, a u pravu su pri tom jednim delom, jer šta će njima c…….. u njihovim medijima, imaju oni svoje ljude za to …

Evropske romske novine

Nebojša Vladisavljević

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *