Projekat ili uspavanost?

Političko pitanje Roma u RS. Toliko se govori o političkoj neaktivnosti Roma u RS, da smo bili slobodni da Vas povedemo kroz vremeplov i utvrdimo, da li je zaista tako? Iako statistike jasno govore da su Romi itekako uključeni u izborne procese i da je procenat izlaznosti romskog življa od 50% do 70% na svim nivoima.

No međutim kada se radi o podršci romskim partijama, situacija nije baš najsjajnija, verovatno zbog nepoverenja ili možda pak zbog ličnosti koje predstavljaju političke partije ili zbog nesigurnosti u same romske lidere?

Povlačimo paralelu od postanka ,, Romskog pokreta”, njegove ekspanzije davne 1971 godine i prvog ,,Svetskog kongresa” u Londonu pod vođstvom Trifuna Dimića i Saita Balića koji su istrajali i izborili se da dobijemo identitet i priznanje od velikih sila, pa i same komunističke partije i Titove vlasti.

 

No, međutim to i baš nije dugo trajalo, jer je ,, Brionski sporazum” 1974 godine učinio svoje i Rome vratio u predškolske ustanove i osudio ih na etnos – etničku grupu, koja se dalje do 1997 godine, razbijala na još manje grupe i podele unutar same zajednice.

Da li uticajem predstavnika romske zajednice ili pod nečijim patronatom, sve jedno je, vraćeni su na sam početak. Napori za ravnopravnost u društvu su zaustavljeni, a položaj Roma znatno zaboravljen. Tih 90-tih godina, pojavom demokratskih opcija, aktivnosti političke participacije rastu, a sa njima i apetiti romskih aktivista, što je obeležio nezapamćen rast romskih organizacija, političkih partija i građanskih pokreta.

To je i rezultiralo da je Romska zajednica u razdoblju od 2002 do 2006 godine dobila 4 Roma u Parlamentu RS, dva ispred većinskih stranaka, a dva iz romskih stranaka: ,, Unije Roma Srbije i Romske partije”.

Nakon toga dolazi do naglog pada i do dana današnjeg Romi nemaju svoje predstavnike u gradskom ili republičkom parlamentu.

Formiran je Nacionalni romski savet RS, a sa njim se dobila i određena legitimnost, ali da li je ona nakon 15 godina mandata jednog čoveka iskorištena i da li su predstavnici 34 članova bili na nivou zadatka?

Ograničenja iz oblasti službena upotreba jezika, obrazovanje, informisanje i kulture, zanemarili su političku aktivnost svih tih godina, pa sve do danas, Romi nemaju ozbiljnu političku strukturu.

Da li su Romi i dalje projekat, kada je politika u pitanju, videćemo? Izbori se bliže, a u romskoj zajednici je zanimljivo tiho.

Ostaje nam nada da će se nakon svih neuspešnih dekada, probuditi svest kod Roma i da će država uspeti da prepozna potrebe, siromaštvo i probleme u kojima se romska zajednica nalazi i da se problemi Roma i Romkinja ne mogu rešavati bez istih.

Autor :Milorad Popović

EVROPSKE ROMSKE NOVINE

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *