,, Bibije Tetkice”

Najstarije udruženje Roma u Srbiji Udruženje beogradskih Cigana svečara ,, Bibije Tetkice” iz Beograda. Romska slavlja u predratnom Beogradu. Varoški Cigani imali svoje tradicionalno slavlje koje je opčinjavalo silinom energije i veštinom muzičara SREDINOM 19. veka beogradski Romi su imenovali svoju slavu – a to je bila Tetka Bibija.

Ciganska zaštitnica je bila obeležavana uz buran temperament njenih poštovalaca. Ondašnji beležnici i novinari pišu kako Cigana ima raznih profesija, ali je ušlo u poslovicu da se cigansko muškarče rodilo sa violinom. Izveštaj u štampi onog doba govori o proslavi koja se odigrala 9. januara predratne 1941. godine. Opisujući proslavu posvećenu svojoj zaštitnici, hroničari pišu kako “u njihovim rukama zadrhte žice na violini, a đavolski instrument oživi”… – I eto, ti Cigani sastali su se i priredili zabavu, da se jednom i oni provesele u svom krugu. Tu su oni bili u svome elementu. Samo je njih nekoliko sviralo. Ostali su ostavili kod kuće ono odelo u kojem zabavljaju Beograđane.

Nisu imali crna odela, ni bele, krute kragne. Ali zato je tu bio štimung. Da su Beograđani znali da Cigani priređuju zabavu, mnogi bi došli da vide one koji im vrlo često iznad glava sviraju tanane melodije. Ovaj izveštaj je objavljen dva dana posle događaja, pa list “Vreme” nije zabeležio ime autora. Ali je on ipak zabeležio sjajne utiske, kao i zapažanje da je na slavlju bilo odličnog programa i smeha. A danas nam otimaju prostorije koje su u slavu Tetkice Bibije 1926 godine kupili naši preci, otimaju ih oni koji se ne plaše Gospoda i kojima je tama u srcu i duši…. Pokušali su da sruše jedino mesto gde se romska zajednica okuplja jednom godišnje na treći petak posle belih poklada, kada se obeležava naša ,, Tetkica Bibija” Grupa ljudi okupljena oko Koste Savića uglednog Roma, čiji je deda jedan od osnivača i jedan od vizionara za bolji položaj svoje zajednice, tada te davne 1926 godine i svih onih koji su se kasnije od 1945/50-te godine borili protiv tadašnje vlasti koja je konfiskovala naše mesto, našu svetinju.

I kasnih 80-tih godina kada su se borili da se taj duh ,,Phralipen-bratstvo” održi i sačuva sveto mesto čije su kapije bile otvorene za svakog Roma u Beogradu i šire. Takođe se na tom mestu nalazi i spomenik palim borcima u I i II svetskom ratu, za čije je očuvanje ponovo podnet zahtev, koji je pokrenut 90-tih godina, instituciji za očuvanje i zaštitu spomenika u RS. Ni danas nakon svih tih stradanja, vlasti kao da nemaju sluha i svesti o značaju ovog mesta za buduća i prošla pokolenja kao i održivosti romske zajednice u Beogradu i RS. Za ovo se trebamo izboriti dragi moji jer nam otimaju našu svetinju, naše postojanje i našu imovinu….. Kakvi budemo danas, takvi ćemo biti doveka…

Autor:  Milorad  Popović

EVROPSKE ROMSKE NOVINE

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *