Romkinje poručuju: Neravnopravnost nam je zajednička i zato se udružujemo

Iako Srbija prednjači po broju ženskih organizacija, položaj žena Romkinja nije bolji u odnosu na ostali deo regiona. Zato je važno što će žene Balkana uskoro zajedno krenuti u borbu za bolji položaj Romkinja. Saradnja je bitna jer će se razmenjivati dobra praksa a izbegavati loša iskustva

Novembar 28, 2019

Foto: Privatna facebook arhiva/Slavica Vasić

Ženske romske organizacije više od dve decenije rade na tome da poboljšaju svoj položaj u društvu. Njihovi roblemi su identični, bez obzira da li žive u Makedoniji, Srbiji ili bilo gde u regionu, pa su aktivistkinje zbog toga odlučile da formiraju Balkansku mrežu Romkinja.

U toku je izrada platforme, kodeksa i pristupnica, a nakon drugog sastanka koji je održan u Beogradu, očekuju da će rad Mreže biti ozvaničen već početkom naredne godine kada potpišu Memorandum o saradnji.

Predsednica Romske ženske mreže Srbije, Ana Saćipović, naglašava značaj zajedničkog delovanja.

Činjenica je da su problemi Romkinja i Roma identični na celom Balkanu. Mreža će našem glasu dati jačinu kada želimo da utičemo na Evropsku Uniju i Savet Evrope u kreiranju pozitivne javne politike u odnosu na Romkinje – kaže Saćipović.

Ana Saćipović (Foto: Udar)

Zemlje koje nisu članice Evropske Unije moraju da poboljšaju položaj Roma i Romkinja, a Balkanska mreža će pomoći svojim članicama da ovo i učine.

Za sada, Mrežu čine ženske organizacije iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske i Kosova, a očekuju da se pridruže i aktivistkinje iz Albanije i Turske.

Prevencija ranih dečijih brakova, lobiranje za zapošljavanje obrazovanih žena, školovanje devojčica samo su neki zajednički ciljevi – kaže Ana.

Najviše organizacija dolazi iz Srbije – njih 28. Iz Crne Gore dolazi osam predstavnica, jer one nemaju aktivne registrovane ženske romske organizacije. Bosnu i Hercegovinu predstavljaće sedam, Kosovo tri, Hrvatsku jedna a Severnu Makedoniju dve organizacije.

Broj organizacija iz Srbije i samo postojanje Romske ženske mreže pokazuje da će upravo praksa iz ove zemlje pomoći svima u region – naglašava Saćipović.

UDRUŽENI RAD

Osnivanje Mreže podržava Balkan Care Internacional. Mreža će olakšati rad organizacijama  na lokalnom nivou, dodaje Ana Saćipović koja je i osnivačica Osvita.

Udruženje Romkinja Osvit osnovano je 2005. godine u Nišu, sa idejom da se pokrene SOS telefon za Romkinje i decu žrtve porodičnog nasilja.  Za 14 godina, uspele su da organizacija postane prepoznatljiva ne samo na lokalnom nivou, već i van granica Srbije.

Ana Saćipović i Slavica Vasić kao dobitnice nagrade EU za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu

Praksa je pokazala da najbolje rezultate postižemo udruženim radom, kaže Saćipović. Zato su zajedno sa aktivistikinjama iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine krenule u projekat koji doprinosi obrazovanju i edukaciji dece.

„Obuka vršnjačkih edukatora“ okuplja osnovne i srednjoškolce iz ovih zemalja. Samo iz Srbije radionice iz oblasti rodne ravnopravosti, očuvanja zdravlja i nenasilja pohađa 240 učenika. Iste radionice prolaze i deca iz BiH i Crne Gore.

Osim što projekat okuplja decu različite nacionalne pripadnosti, on pokazuje kako odlično mogu da sarađuju državne obrazovne institucije i nevladin sektor.  Na kraju projekta, svi polaznici učestvovaće na regionalnom sedmodnevnom kampu, kako bi razmenili iskustva stečena u svojim zemljama.

Projekat „Fer tri za mlade – za aktivnu inkluziju Roma i Romkinja na Zapadnom Balkanu“, trajaće trideset meseci. Ipak, očekuju da će škole i nakon završetka nastaviti sa vršnjačkim edukacijama.

IDEJA UMREŽAVANJA

Značaj regionalne saradnje ističu  i u Bibiji – romskom ženskom centru. Aktivistinje više od osnivanja 1996. godine, ukazuju na probleme sa kojima se susreće žena Romkinja.

Primena konvencije Ujedinjenih Nacija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, jedan je od najvažnijih  regionalnih izveštaja koje su uradile.

Izveštaj je nastao u okviru projekta „Ujedinjeno za zaustavljanje nasilja prema ženama“. Projekat je deo  regionalnog programa EU / UN Women “Zaustavljanje nasilja prema ženama na Zapadnom Balkanu i u Turskoj: Primena normi, promena svesti”. Izveštaj je rezultat zajedničkog rada organizacija iz regiona.

Slavica Vasić (Foto: privatna arhiva)

Mi smo shvatile da naš rad pojediniačno kao organizacija koje se bave ženskim ljudskim pravima Romkinja nije dovoljno cenjen i tako se stvorila ideja o umrežavanju. Iako ta ideja postoji od kraja  90-tih godina, naše prvo okuplljanje kao Mreže organizovali smo u decembru 2004. godine – kaže Slavica Vasić iz Bibije.

Danas Mreža broji 30 organizacija i inicijativa koje deluju na čitavoj teritoriji Srbije.

Saradnja sa regionom je odlična i veoma važna jer pruža podršku regionalnim koalicijama i mrežama. Ostvarenje mog sna bilo bi da sve Romkinje budu ravnopravne sa drugim ljudima. Tada više ne bi bilo više potrebe da postoji naš centar, a naša misija bila bi ispunjena – ističe Slavica.

PRVI KORAK

Rad organizacije Ternipe iz Pirota, uglavnom je fokusaran na omladinu u romskoj zajednici. I oni svoje projekte realizuju u saradnji sa aktivistima iz zemlje i regiona. Trenutno rade na projektima  prevencije rane udaje i obrazovanje mladih Roma.

Projekat Prevencija dečjih brakova u romskoj zajednici u Pirotu, finansiran je od strane Unicefa.  Ima za cilj smanjenje osipanja dece iz školskog sistema uzrokovanog ranim brakovima. Cilj projekta se ostvaruje kroz radionice sa devojčicama, majkama i dečacima – kaže Silvija Nešić iz Ternipea.

Za njih je projekat Prvi korak jedan od najvažnijih, jer je za na osnovu njega izrađen lokalni akcioni plan za ekonomsko osnaživanje Romkinja.

Silvija Nešić (Foto: MIC arhiva)

Ovaj projekat je značajan, jer strateško planirano ekonomsko osnaživanje Romkinja u Pirotu i implementiran je od strane drugih organizacija i institucija. Veliki proj žena je pohađao obuke i stekao znanje i veštine, a te žene su pokrenule sopstveni biznis. Dokument je bio osnova za izradu drugih projekata koji su se kasnije realizovali, pa iz toga proizilazi i drugi projekat Prvi ženski romski biznis forum i ekonomsko osnaživanje Romkinja – objašnjava Nešić.

Organizacija Ternipe jedna je od  koordinirajućih  Romske ženske mreže Srbije, koja  okuplja ženske romske organizacije i liderke koje su prepoznate u svojim mestima, ali na nacionalnom i regionalnom nivou.

Za svoju poziciju su se izborile, ili se još uvek bore samo svojim radom, zalaganjem, zagovaranjem. Veoma je teško da se žena, pogotovu Romkinja, izbori za mesto koje joj priprada u društvu. Zato se međusobno pomažu, kako bi u budućnosti izborile poziciju prema svojim kvalitetima i kompetencijama – ističe Silvija Nešić.

POVEZIVANJE

Saradnju  sa organizacijama iz regiona uspostavile su pre pet godina, kada je CARE Internaciolane iz BiH počeo sa realizacijom projekta koji je imao za cilj da poveže ženske romske organizacije i aktivistkinje kroz zajedničke sastanke, akcije.

Nastavak te saradnje je sada aktuelan kroz projekat FAIR 3 u okviru koga je pokrenuta inicijativa za formiranje Balkanske  romske ženske mreže. Srbija, Crna Gora i Bosna imaju svoje regionalne koordinatorke, a ispred Srbije je regionalna koordinatorka Radmila Nešić, predsednica udruženja građana Ternipe. Ovaj podatak govori da smo direktno uključeni u unapređenje položaja Romkinja na regionalnom nivou – kaže Nešić.

Silvija Nešić na otvaranju Centra za podršku učenju i rani razvoj romske djece. Foto: UG “Ternipe”

Iako Srbija prednjači po broju ženskih organizacija, položaj žena Romkinja nije bolji u odnosu na ostali deo regiona. Zato je važno što će žene Balkana uskoro zajedno krenuti u borbu za bolji položaj Romkinja. Saradnja je bitna jer će se razmenjivati dobra praksa a izbegavati loša iskustva.  Zajedno će se boriti i za zakone, mere, predloge u svojim zemlja – koji će promeniti život obične žene u romskoj zajednici.

(portal-udar.net)

IZVOR Milica Milojević-Kostić

TAGOVI  regionalna saradnja Romkinje Udruživanje

EVROPSKE ROMSKE NOVINE

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *