Konferencija SANU – Doprinos Radeta Uhlika lingvistici i kulturi Roma

Žargonizmi, kao tajni jezik su se iz romskog odavno uselili u jezike ovih prostora, pa tako veoma često koristimo reči za koje možda i ne znamo da potiču upravo od Roma. Ako kažete ste noćas dobro “sovili”, da ste “ćornuli” pekmez  iz ostave, ili ste ispali “dileja” koji je doveo “džukelu” na šišanje, a zaboravio “lovu” –  svakako ste se koristili žargonima koji potiču iz romskog jezika

Novembar 26, 2019

Foto: Udar

Sve velike ljubavi započnu slučajno probuđenom radoznalošću. Razvijaju se i rastu onoliko koliko im se date i koliko u nju uložite. A, Aladar Rade Uhlik, je u svoju ljubav prema romskom jeziku i kulturi uložio skoro sedam decenija predanog rada i postao prvi autentični romolog na ovim prostorima i jedan od prvih klasičnih romologa na svetu.

Zahvaljujući ovom bosansko-hercegovačkom profesoru nemačkog jezika, poreklom iz srpskog-slovačke porodice, zabeležene su i štampane prve knjige romskih priča i pesama. Od usmenog predanja, karakterističnog za romsku kulturu, ostali su tragovi za širu čitalačku publiku, a naučni radovi koji su nastali o romskom jeziku, danas predstavljaju nesamerljiv doprinos razumevanju mnogih elemenata romskog jezika, koji zbog svoje raznolikosti dijalekata i uticaja neuhvatljivo beži od svake standardizacije.

Na 120. godišnjicu od rođenja Radeta Uhlika, Srpska Akademija nauka i umetnosti, organizovala je naučnu konferenciju o njegovom doprinosu lingvistici i kulturi Roma na ovim prostorima. Svakako jedan veliki presedan učinio je Odbor za proučavanje života i običaja Roma SANU, jer se do sada niko od naučnika nije temeljno bavio životom i radom ovog posvećenog čoveka.

Pored Mladena Uhlika, slaviste i unuka Radeta Uhlika, koji se osvrnuo na život i rad svog dede iz ličnog ugla, na konferenciji su o Radetu u uvodnom panelu govorili i Dragoljub Acković, Aiša Softić i Miroslav Niškanović.

Prema rečima Dragoljuba Ackovića, ova konferencija nije samo značajna zbog romskog jezika, već kao početak jedne velike i sistematske priče o ulozi Radeta Uhlika u razvoju romologije kao nauke i romskog jezika kao jednog od jezika koji se na ovim prostorima koristi.

Nadamo se da će 120. godišnjica od njegovog rođenja biti samo jedna mala podsticajna iskra koja će upalite interesovanje ljudi za Radeta Uhlika. Za njega su uglavnom svi čuli, ali niko ne zna šta je on sve uradio i koliko je to važno. Ova konferencija će poslužiti kao mesto na kojem se dogovara kako i šta dalje, jer Uhlikova dela su potpuno nepoznata i jedan od zaključaka je da se to sabere na jedno mesto ili se izda knjiga izabranih dela –  rekao je Acković, čija je knjiga posvećena Radetu Uhliku “Romima s ljubavlju” objavljena baš na dan održavanja ove konferencije.

Da se doprinosu Radeta Uhlika pristupilo temeljno i sa puno poštovanja, posvedočio je lingvistički segment konferencije u kojem su učesnici predstavili Uhlikov rad koji se bavio žargonizmima, orijentalnim leksemima, kauzativnim romskim glagolima, dativu prisnosti u romskom jeziku, neodređenim članovima, kao i dijalektima od kojih je najzastupljeniji na ovim prostorima gurbetski. Iza njega ostali su rečnici romskog jezika sa svojom kako srpskohrvatsom, tako i engleskom verzijom.

Žargonizmi, kao tajni jezik su se iz romskog odavno uselili u jezike ovih prostora, pa tako veoma često koristimo reči za koje možda i ne znamo da potiču upravo od Roma. Ako kažete ste noćas dobro “sovili”, da ste “ćornuli” pekmez  iz ostave, ili ste ispali “dileja” koji je doveo “džukelu” na šišanje, a zaboravio “lovu” –  svakako ste se koristili žargonima koji potiču iz romskog jezika. To sve do duše ne znači da znate romski, ali bilo bi dobro da znate da su sve te manguparije u svakodnevnom govoru na ove prostore doneli upravo Romi.

Kako smo ih svi usvojili, nije im preostalo ništa nego da osmišljavaju svoje nove tajne jezike, nekada čak i tako da to ni druga romska grupacija ne razume. To na neki način romski jezik čini življim i neuhvatljivijim, nego neke druge. U svom viševekovnom lutanju svetom, romski narod je od drugih jezika preuzimao, ali i iz svoga darivao drugima. Ima li veće potvrde nesebičnosti od ove?

Svoj doprinos ovom delu konferencije, detaljnim i iscrpnima analizama dali su Nikola Rašić, Marija Vučković, Marija Mirić, Svetlana Ćirković, Ljubica Đurić, Anamarija Soresku-Marinković, Hedina Tahirović-Sijerčić i Rajko Đurić koji je uprkos svom zdravstvenom stanju, želeo da pruži svoj dopinos ovom veoma važnom događaju.

Bez sumnje najzanimljiviji deo konferencije predstavio je folkloristički opus Radeta Uhlika, jer on oslikava svu raskoš i suštinu romske kulture, čije poznavanje je prema rečima Hedine Tahirović-Sijerčić bez sumnje neophodno da bi se neko bavio prevođenjem sa romskog jezika koji se govori na određenoj teritoriji.

Priče o caru Pengi koje je pre skoro 100 godina zabeležio Rade Uhlik drugujući sa Romima u Bosni i Hercegovini, kao i zbirke pesama i priča koje je često o svom trošku sam sakupljao i štampao, danas predstavljaju nemerljivo blago jednog naroda čija kultura počiva gotovo samo na usmenom predanju.

Do skoro se verovalo da je veliki deo njegovih naučnih radova, ali i neobjavljene prikupljene građe nepovratno uništen u poslednjem ratu na tlu Bosne i Hercegovine. Dobra vest je da je ipak najveći deo sačuvan u drugim arhivama, pre svega u Specijalnoj arhivi Skota Matija u Liverpulu, dok Specijalna Arhiva Fjore Jejts u Gipsy Lore Society sadrži skoro sva dela Radeta Uhlika.

Arhiva Muzeja romske kulture sadrži veliki broj neobjavljenih radova i jedan od prvih sedećih velikih projekata koji se planira jeste upravo objavljivanje ovih radova kojih ima oko 120 zabeleženih.

Iako je važnost ove konferencije bez sumnje velika, kao i činjenica da se ona odvijala pod okriljem Srpske Akademije nauka i umetnosti, primetno je bilo malo interesovanje šire javnosti. To u neku ruku govori da još uvek nismo svesni važnosti razumevanja romske kulture i jezika, bar ne u meri u kojoj je za nju ljubavi i posvećenosti imao Rade Uhlik.

(portal-udar.net)

IZVOR Ivona Stojanović

TAGOVI Dragoljub Acković Hedina Tahirović Sijerčić Rade Uhlik Rajko Đurić Romski jezik

EVROPSKE ROMSKE NOVINE

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *