Crni Mida – So

SO

Kada zbog dima iz auspuha više nije mogao da diše, Panta besno iskoči iz kabine kamiona i uđe u Jocinu kancelariju! Bez kucanja!!

Joca ga je odmah pročitao i vešto pustio da se oladi. Da se najpre, kako to kod agresivaca obično biva, izviče, potom samohvalom istakne svoju važnost i na kraju, razoružan i razgolićen,  iskreno izjada!

Joca ga, doznavši da se bavi uvozom soli iz Rumunije, upita:

Pa, kako posao? Ide li?…

Panta jedva dočeka to pitanje i sa vidnim zadovoljstvom odgovori:

Ne pitaj! Samo na starom kartonu, koji uzgred dovezem, uzmem hiljadarku!

A za turu soli, ne bi verovao, padne i petak!!

Tu on malko zasta, a zatim, napravivši ljutitu grimasu, visoko podiže ruke i tresući ih, prosto zakuka:

… Jedino što… Što nemam ozbiljnog partnera!! Razumeš, ozbiljnog partnera!!!

I tako oni postaše ozbiljni  partneri.

34

CARSTVO

A nakon soli došla je i kafa, cigare, kladionice, moteli… A bilo je i lepih poslova sa naftom i…

I ostalim.

I tako je Joca, već sa trideset i pet godina, postao vrlo bogat čovek.

Njegova eksport-import firma Euroma, računajući brojne filijale, imala je 1995 godine preko hiljadu zaposlenih !

I uopšte, sve čega bi se Joca dohvatio, napredovalo je i cvetalo. Čak bi i propale firme, koje je bud-zašto kupovao, brzo oživljavale.

A kada je zemlja dvehiljadite ušla u tranziciju, Joca je nakupovao toliko preduzeća, da im više ni imena nije pamtio.

Sve ga je to izbacilo i u politiku. Osnovao je stranku i za kratko vreme postao jedan od najpopularnijih i najuticajnijih ljudi u zemlji.

NOSTALGIJA, ILI NEŠTO VIŠE?

Joci je ipak nešto nedostajalo. Stoga je povremeno zalazio u stari, nedirnuti bagrenjak, koji se nalazio nadomak male. Nedirnut, ne stoga što je seču branio zakon, već zbog nečeg sasvim drugog…

Grupa osnovaca je jednog maglovitog novembarskog jutra, nadomak ogolelog  bagrenjaka, kraj skršenog đerma, ugledala nepomično telo starog Haralampija. Videvši ga, deca su se razbežala vičući:

Ubiše deda Lampija! Ubiše deda Lampija!…

Kada su islednici stigli do đerma, naišli su na ukočeno, bezživotno Haralampijevo telo. Stari Rom je je okrvavljen, iscepan i sa korpom prosutih pečuraka kraj sebe, potrbuške ležao u sleđenom blatu.

35

Do podneva su milicajci rastezali metarske trake, razgledali otiske stopala, zavlačili se u bagrenjak, nešto zapisivali i tiho razgovarali. Na kraju su pozvali sanitetsko vozilo i otpremili unakaženo telo u bolničku mrtvačnicu.

Doktori su nakon obducije zaključili da je starac preminuo zbog serije uboda u predelu vrata, nanesenih nekim tankim i oštrim predmetom, najverovatnije šilom.

Međutim, kako je stari Haralampije bio baba Đušin dalji brat, ona  se za taj slučaj zainteresovala i još iste večeri pogledala u kuglu. I videla, ni manje ni više, no, Alilu!!

Alila je bila najlepša devojka velike čerge starog Bišađeja. Bišađejevi cigani, koji su se pre stotinak godina ulogorili kraj bagrenjaka, postali su začetnici današnje cigan- male. Bili su nadaleko čuveni po svojim magijskim veštinama, naročito po drugovanju sa nevidljivim noćnim bićima. Prelepa  Alila je u tome bila bez premca! Odlazila je u vilenjačke svetove, kad god bi to zaželela!

Te se u njih jednog dana i preselila…

Međutim i dalje je volela čergu i stoga se jednom godišnje u nju vraćala. Ali joj je za povratak bila neophodna energija, koju je mogla dobiti jedino iz ljudske krvi…

I tako je Alila postala vampiruša.

I zato tom bagrenjaku, u kome se pojavljivala, niko nije prilazio!

Joca je zatvorenih očiju ležao na mekoj toploj travi bagrenjaka i slušajući zujanje pčela i cvrkut ptica, oživljavao davnašnje slike detinjstva. Prisećao se kako je zorom, uz škripu naherenog kreveta i šuštanje stare slamarice, iskakao iz kreveta, oblačio baba Ružin kaput, tiho napuštao čađavu sobicu i bosonog po hladnoj rosi sakupljao pečurke, koje su provirivale iz trave, kao što ptići vire iz skrivenih gnezda.

Sećanja su ga vukla poput živog lastiša.  Da, imao je baš takav osećaj, kao da je nečim nevidljivim i lepljivim vezan za svet živih slika svog detinjstva! I tada je shvatio, da je upravo taj osećaj, potka i smisao celog njegovog života!!

Kada su toga dana, u starom bagrenjaku ispunjenom cvrkutom i šarenilom, pred Jocinim zatvorenim očima počela da naviru sećanja i nezadrživo se šire krvotocima njegove duše, kao da se do kraja razmakla prašnjava zavesa jedne davno napuštene pozornice.

… Opet je, sedeći na zemljanom podu, jednom rukom u naručju stiskao žutog mačka, a drugom gurao tuluzinu u ložište rasklimatanog smederevca, uglavljenog u obijeni ugao niske čađave kujnice. I posmatrao pogrbljenu baba Ružu, koja je načuljivši jedno uho u pravcu stenjanja šlogirane sestre Gordane, u okrnjenom plavom loncu drvenom varjačom neumorno mešala gustu, vrelu kulju. Udisao je

36

sladunjavu kukuruznu paru i ispravljao uši na listovima stare sveske, u kojoj je           u polumraku oblačnog jesenjeg sutona, okraćalom olovkom i među jedva vidljivim linijama, sporo i nevešto ispisivao redove raskrečenog slova M.

Pa je onda iznova trčkarao uz starog Labuda i vikao: Krpimo lonce, popravljamo kišobrane!

… Pa se kupao u mutnim toplim barama, lovio maniće, žabe i pijavice, pravio krpenjače, praćke i pucaljke od zove…

Čak su i dani provedeni u domu, dodavali po koji cvetak tom čarobnom buketu detinjstva…

… To onda znači da je bogatstvo koje ja  danas imam, samo iluzija?

… A u stvari… U stvari, ja živim samo zato što me još uvek ispunjava sreća detinjstva! Sreća, koja u sivilu svakodnevnog sveta nestaje poput senke na podnevnom suncu!

… I sigurno bih bio mnogo srećniji, da sam ostao samo skromni varoški staklorezac!

ANKA

Joca je imao jednog čestog gosta, profesora Radonju. Vezivao ih je tenis. Obojica su bili vatreni poklonici belog sporta i nisu propuštali ni jedan trenutak slobodnog vremena, a da ne zgrabe reket i odu do terena. Međutim, slagali su se i po gotovo svim drugim tekućim pitanjima. Obojica su bili pacifisti i iznad svega, ljubitelji prirode! I naravno, stare neženje.

Radonja je tih proletnjih meseci, iako je sagovornik za tu temu uvek ostajao gluv, više puta navodio razgovor na potrebu stvaranja porodice. No, desilo se da je tog dana profesor bio odlučniji no inače! Sedeći među raznobojnim cvećem velike zastakljene terase, doviknuo je Joci koji je u trpezariji pripremao piće:

Viđaš li Anku?

Joca donese piće, usu ga u čaše, doda led i tek onda, tiho i nezainteresovano odvrati:

Koju Anku?

Radonja:

Kako, koju?… Pa zna se, onu malu preko puta… Onu crnu lepoticu o kojoj bruji cela varoš!

37

Joci se, kao kroz maglu, javi lik vitke crnooke devojke:

Da, čini mi se da znam o kojoj osobi govoriš!…

Dobronamerni iskusni Radonja otpi gutljaj pića i zadovoljnim mangupskim migom drugaru nemo otkri srž svog pitanja. Zatim lagano usta i ode, a da zamišljeni Joca to ni ne primeti…

To nedeljno popodne je godpodin Karelo proveo na teresi. Ustreptao i prijatno smušen, netremice je posmatrao skromnu kuću u susedstvu, očekujući da se na njenim vratima pojavi Anka…

I napokon ju je ugledao!

Bila je prelepa! Toliko skromnosti i superiornosti u isto vreme i u istoj osobi, odista je bilo teško zamisliti! Takav lik se mogao naći jedino u Bibliji.

Joca je voleo biblijske priče. Kontakt sa njenim likovima donosio mu je, ono pravo! I stoga je samo tada, čitajući i razmišljajući o njima i on bio, onaj pravi!

Samson, David, Mojsije, Ilija, Danilo… Svi su oni bili njegovi drugari iz detinjstva! Nepatvorena bića, kojih u svetu odraslih nije moglo biti!

Odista je bio fasciniran tom devojkom!!

A nakon sedam dana, rešio je i da je zaprosi…

PROSIDBA

U subotu izjutra Joca je pokucao na  komšijska vrata.  Kada mu ih je Roza otvorila, jednostavno je rekao:

Dobar dan. Ja sam Jovan Karelo…

Roza ustrepta… Mnogo puta ga je viđala u novinama i na te-veu, ali uživo, iako im je bio prvi sused, nikada! A sada je taj poznati gospodin stajao pred njom i po svemu sudeći spremao se da od nje nešto zatraži! Samo, šta?…

Joca, kome i samom odjednom više ne bi svejedno, produži primetno tanjim glasom:

… Hteo bih nešto da porazgovaram sa gospodinom Vladom… Ako može?

Roza je i dalje stajala, kao ukopana!

38

Napokon dođe sebi:

Da, da, kako da ne… Uđite! Samo uđite gospodine Jovane!

Ušli su u trpezariju. U susednoj sobi se nazirao gazda Vlada, gde okrenut leđima sedi u fotelji i gleda neku bučnu južnoameričku seriju. Usplahirena Roza, i ne ponudivši Jocu da sedne, otrča mužu i za sobom zatvori vrata…

Nakon dva-tri minuta se pojaviše. Sjali su malograđanskom znatiželjom i uvijali se rečima i gestovima lažne skromnosti. Potom započeše razgovor o poslu koju im je Joca nudio. Naime, pošto su oboje radili u gradskom zelenilu, trebalo je, da kao stručnjaci, pređu u direkciju Eurome i  tamo održavaju zelene površine. Oni su, uglavnom zbog veće plate, na to i pristali. Roza na kraju reče:

Ja i muž smo saglasni, još samo da pitamo Anku…

Na pomen njenog imena, Joca se trže i pocrvene.

Roza i Vlada ustuknuše! Pogledi im sevnuše vatrometom spekulacija! Zar je moguće da je komšija zainteresovan za njihovu ćerku?!!…

I baš tada se otvoriše ulazna vrata i pred njih, nehajno i uz jedno ćao, stupi Anka.

Joci se otsekoše noge! I da je hteo, ništa ne bi uspeo da izusti.

Dok je o naslon stolice kačila mantil, Anka pogleda u roditelje i videvši da se nešto neobično dešava, po drugi put, sada veoma učtivo, pozdravi nepoznatog gosta:

Dobar dan…

I tada ga je prepoznala! Ali to je nije obeshrabrilo. Naprotiv!

Jer žene su čudo! U svakom smislu čudo, ali ipak najviše zbog toga što one… kao da poseduju nekakav nedokučiv bazni osećaj  rezignacije! Ne osećaj nezainteresovanosti, ili apatije, već osećaj superiorne dalekovidosti i mirenja sa sudbinom! I to u pozitivnom, karakternom smislu. U smislu opuštenosti i velikodušnosti! I zato kod žena nema cinizma i sitničarenja, sem ako su bolesnih živaca. Drugim rečima, ženama je najvažnije to, što su žive! I što znaju da će im život, čak i u najoskudnijim okolnostima, pružiti makar i mrvicu zadovoljstva!

A nije da one ne traže  više, pa kad im se ukaže prilika i sve!, Ali je ipak  to samo igra. NJihova zbilja je- moć improvizacije sreće. A ako im ni to ne pođe za rukom, onda- moć trpljenja. Jer one nemaju ambicija da svojom snagom grade svet, to, prepuštaju muškarcima! I nije tačno da one muškarce, kao što se obično misli i piše, na to prisiljavaju! One im to jednostavno, do-zvo-lja-va-ju. Čine im! Znaju da se muškarci na taj način dokazuju i sami sebi dopadaju, pa onda, neka ih… Možda ih na tom putu, samo malo gurkaju…

39

U čemu je zapravo stvar?

Žene imaju bolji dotok bazne- detinje informatike!! A time i neposredniji, slobodniji i puniji odnos sa okruženjem. One ne teže, poput muškaraca, da budu velike! Da porastu i poistovete se sa neprirodnim i nezasitim idolima. Ženama identifikacije nisu potrebne! Dovoljno im je da budu- žene!

… A to, što su muškarci, usklađujući se sa nametnutim uzorima i ciljevima, neprekidno i neprirodno opterećeni potrebom za dokazivanjem, ooo, i te kako beskrajno tegobnim i frustrirajućim dokazivanjem, ženama znači samo jedno: lakšu manipulaciju njima!

Joca napokon otpozdravi:

… Dobar dan… Izvinite, ja…

Anka pročita situaciju i ne hte više da ponižava gosta. Okrenu se roditeljima i proveravajući svoja nagađanja, upita:

Da li je gospodin Jovan došao, radi vas?…

Roza:

Da! Potrebni su mu stručnjaci za zelenilo. Nudi nam posao i daje skoro duplo veću platu!

Vlada:

Stani Rozo! Ja ću da kažem!

… Evo ovako: gospodin Joca hoće da nam pomogne! On je alturista i kome će prvo da učini, ako ne komšiji? … Jel tako, gosn Joco?…

Joca mahinalno klimnu glavom. Nije znao gde da gleda. Čak nije ni čuo pitanje. Bio je zbunjen i ponižen, ali i očaran prisustvom te mlade dame i zato spreman na sve, samo da još koji trenutak ostane uz nju!

Anka ga je čitala kao Bukvar. Odmahnula je roditeljima da ćute, pogledala u njega i uozbiljivši se, rekla:

Gospodine Jovane, zbog čega ste vi zapravo došli?…

Joca je pogleda…

Našao je ono što je oduvek želeo: Dušu deteta! Razumnu i tvrdu, ali dečju! Jasno je video da su njena oštrina i pragmatičnost samo štitovi te divne duše… I odjednom je opet postao oličenje snage i vere! Pogledao je u njene roditelje, zatim u nju i tiho, ali muški, rekao:

Došao sam zbog tebe…

Autor dr. Zoran Stojanović

nastaviće se…

EVROPSKE ROMSKE NOVINE

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *