Trčeći za obavezama, bežimo od suočavanja sa sobom

Koliko smo samo puta sami sebe doveli u situaciju da smo prosto pretrpani nagomilanim obavezama koje nas pritiskaju sa svih strana, ne ostavljajući nam prostora da dišemo. I da ne uspevamo da sve postignemo iako se rastržemo na sve strane. Koliko smo samo puta sebe saterali u škripac, gomilajući obavezu na obavezu.

I koliko smo se samo puta sebi zakleli da ćemo prestati da se satiremo i rastržemo na taj način, a zatim nastavili po starom.

Obaveze kao da narastaju same od sebe, nezavisno od na si naše volje, privlačeći i prizivajući jedna drugu, lepeći se jedna na drugu.

A kada bolje pogledamo, malo je zaista važnog a ponajmanje neodložnog od onog što smo sebi natovarili na vrat i pod čijim teretom posrćemo.

Uviđamo tu ima i najobičnijih budalaština i koještarija i trica i kučina. I da nas se malo od toga zaista tiče ili nam zaista znači.

Ali ipak kao da se nekako bojimo da odbacimo teret obaveza ili da ga makar malo olakšamo. Osećamo kao da bismo time počinili neku veliku nesmotrenost zbog koje ćemo biti kažnjeni.

Stvar je u tome da obaveze ne dolaze same. One se ne šunjaju i ne prikradaju. Ne kače se za nas u prolazu, kao čičak. Naprotiv, mi ih žudno tražimo, iako toga najčešće nismo svesni.

U potaji od sebe samih, obaveze doživljamo kao nešto što nam je neophodno.

Zašto?

Iz više razloga.

Da bismo sebi dali na važnosti jer se svojim obavezama ponosimo. Mašemo njima kao kakvim zaslugama, zahtevajući posebno uvažavanje.

Da bismo ispunili život sa kojim inače ne bismo znali šta da započnemo.

Ali i zato što se obavezama omamljujemo. One su naš sedativ, naš anestetik.

Jureći za obavezama, ošamućeni bežimo od jezovite i razdiruće strepnje koja potiče iz osećanja mučne uzaludnosti.

Trčeći za obavezama, bežimo od suočavanja sa sobom.

Zato ih i gomilamo, vođeni podsvesnim podsticajem koji nas goni što dalje od nas samih.

Jer se sebe bojimo. I jer odbijamo da sebe prihvatimo.

Biljana Gabriell Zivovic

060/3292333

Facebook

IZVOR EVROPSKE ROMSKE NOVINE

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *