Zakon o inkluzivnom obrazovanju stoji negde u vazduhu

Mnogo toga što predviđa Zakon ostaje neiskorićeno, nerealizovano, jer nisu date smernice o sprovođenju, sve stoji negde u vazduhu. Škole su zatrpane administracijom i utisak je da se suštinski inkluzijom više niko ne bavi

Autor: Emilija Mladenović 

Objavljeno: 12.11.2019. u 11:12

Ne prihvatam da se problemi u obrazovanju sa kojima živimo i susrećemo se svakodnevno rešavaju na drugom mestu, već upravo ovde, a mi treba da govorimo i dogovaramo se o  načinima koji će nam nastavu učiniti organizovanijom, kaže predsednik Udruženja roditelja i nastavnika Partnerski za obrazovanje Leskovac  Zoran Ilić.

Udruženje roditelja i nastavnika Partnerski za obrazovanje u Leskovcu je formirano 2017. godine sa ciljem da poveća vidljivost i učešće roditeljskog i nastavničkog angažovanja, kroz saradnju i uspostavljanje partnerskih odnosa, a putem programa koje sprovode, želja im je da povećaju vidljivost dece sa poteškoćama u razvoju.

„Želimo i da progovorimo o potrebama dece koja imaju izuzetne sposobnosti. Promovisanjem programa koji ponovo rađaju ideje društvenog volonterizma i uključivosti. Zato smo pokrenuli i „Kuću veština” kao odgovor na potrebe cele porodice“, objašnjava Ilić.

U jednoj porodici u kojoj je dete koje prati nastavu po Individualnom obrazovnom planu IOP 2 neretko se nalazi brat ili sestra koji su daroviti, pa Ilić dodaje da kroz Kuću veština brinu o celoj porodici sa akcentom na decu i roditelje koji nose teret odrastanja svoje dece.

Kuća veština posvećena deci sa poteškoćama u razvoju i deci sa izuzetnim sposobnostima

Zamišljena kao prostor za inovativne, kreativne i savremene obrazovne programe „Кuća veština” otvorena je u martu ove godine u Leskovcu, za svu decu i mlade, sve roditelje i edukatore sa prostora Jablaničkog okruga i šire, a posebna pažnja posvećena deci sa poteškoćama u razvoju i deci sa izuzetnim sposobnostima.

Inicijatori njenog pokretanja su članovi Udruženja roditelja i nastavnika “Partnerski za obrazovanje”, uz pomoć brojnih donatora.

„Radimo na osmišljavanju, pokretanju i izgradnji „Učionica veština” u svakoj školi koje bi delile ideje naše „Kuće veština” i zajedničku borbu za jednako obrazovanje svih učenika, razvijanje njihove svesti o potrebi da se brinu o nemoćnima ili daju podršku nadarenima“, objašnjava Ilić.

Pre par meseci u ovoj Kući otvoren je i logopedsko-defektološki kabinet sa modernim uređajima, gostujućim vrhunskim predavačima i konsultantima, pri kojem logopedsku podršku pruža Jelena Zdravković.

O inkluziji sporadično, guranje problema pod tepih

„Mnogo toga što predviđa Zakon ostaje neiskorićeno, nerealizovano,  jer nisu date smernice o sprovođenju, sve stoji negde u vazduhu. Škole su zatrpane administracijom i utisak je da se suštinski inkluzijom više niko ne bavi“, smatra Zoran.

O inkluziji se, kaže, govori sporadično, po potrebi ili još gore, kad naiđu veliki problemi nastali guranjem stvari pod tepih.

„Želimo da bude jasnije definisano ko je zadužen za realizaciju mišljenja i preporuke koju donosi interesorna komisija kako bi školi, direktorima i nastavnicima ali i roditeljima bili jasniji koraci i postupanje u inkluzivnom procesu“, odgovor je Ilića na pitanje šta bi URNL radilo zarad bolje opšteprihvaćenosti inkluzije u školama.

Dve godine od uvođenja usluge Lični pratilac

Osam meseci nakon osnivanja Udruženja, Zoran Ilić je napisao projekat, javio se na konkurs grada Leskovca i prvi su pokrenuli uslugu Lični pratilac.

“Ispred Udruženja koodiniram i vodim projekat 2 godine. Završio sam dokumentaciju i za licenciranje usluge kod Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a svi programi koje pored ličnog pratioca sprovodi Udruženje u u domenu Savetodavno – terapijske i socijalno – edkukativne usluge”, ističe Ilić.

Ova usluga počela je da se razvija u Leskovcu, posle deset godina od donetog zakona i uvođenja inkluzije u osnovnim školama.

„Tada je bilo 11 rešenja, a u međuvremenu su se mnogi roditelji javili, oni koji nisu tražili kad je pokrenuta usluga. Ljudi dugo nisu verovali da će se usluga ikad pokrenut“, kaže Ilić.

Lični pratilac deteta predstavlja sigurnu bazu detetu i uslugu socijalne zaštite koja se realizuje u obrazovanju, i koja nije namenjena samo detetu, već celoj porodici.

Obuka je realizovana u okviru projekta „Poboljšanje uspešnosti školovanja dece sa smetnjama u razvoju razvijanjem servisa ličnog pratioca u osnovnim školama“, koje sprovodi Udruženje roditelja i nastavnika „Partnerski za obrazovanje“.

„Za uslugu lični pratilac trenutno imamo  preko 30 rešenja. Ona se predlaže korisniku od strane Interesorne komisije u trajanju od godinu dana. URNL je u procesu  licenciranja usluge čime bi se postigao kontinuitet u spovođenju usluge“, objašnjava Ilić.

Nažalost, kako dodaje Ilić, projekno nisu dovoljna sredstva koja se izdvajaju da pokriju sve potrebe dece kojoj je dodeljen lični pratilac, iako se broj korisnika svake godine povećava.

Vraćajući se ponovo na problem inkluzije, predsednik ovog Udruženja kaže da na sastancima i grupama često se čuje i govori o ideji da defektolozi i logopedi dolaze u redovne škole, a ne da se deca odvode sa nastave u specijalne škole.

“Jačanje kvalitetnih kadrova i reorganizacija rada specijalnih škola u resurs centre je ideja koja ne treba da brine zaposlene u tim školama. Sigurno je da takvi stručnjaci treba da budu dostupni redovnoj školi, oslobođeni administracije i posvećeni deci, roditeljima ali i kolegama za katedrom”, smatra Ilić.

Kvalitetnog obrazovanja ne može biti bez kvalitetnih kadrova i zato naš sagovornik smatra da treba ulagati u ljude, stručnjake defektologe, logopede i približiti redovnoj školi, možda zaposlenjem ili raspoređivanjem, jer je redovna škola ipak sredina koja podstiče pravilan razvoj svakog deteta i upućuje na život u zajednici bez segregacije ili diskriminacije nakon školovanja.

“Kada neko od učitelja ili nastavnika kaže da nije dovoljno stručan za rad sa takvom decom, on upravo priznaje da ima posebne potrebe i da mu je potrebna dodatne podrška”, zaključuje Ilić.

PREUZEO   Evropske romske novine

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *