Romska partija – kako poboljšati  izborne uslove u R.Srbiji

Kako nam je najvio predsednik Romske partije Srđan Šajn, upućujmo konačnu verzuju zaključke kako poboljšati  izborne uslove u R.Srbiji.

Ove zaključke za pobljšanje izbornih uslova, će nam služe kao platforma za razgovore sa srpskom pozicijom i opozicijom kao i sa međunarodnom zajednicom.

1. Smanjenje broja potpisa podrške birača za kandidovanje

Manjinskim izbornih listama na svim nivoima za 50%……………………………………………         

1. Obesmišljavanje prirodnog praga i smisla kandidovanja………………………………..
2. Statistički pokazatelji nelogičnosti postojećih rešenja…………………………………….
3. Posebne štetne posledice na Romsku i njoj slične zajednice……………………………
4. Predlog novih zakonskih rešenja……………………………………………………………
5. Korišćenje sredstava iz Republičkog budžeta

 danom proglašenja zbirne izborne liste …………………………………..…………………………….

1. Obezbediti ravnopravne uslove za oglašavanje na medijima……………………………
2. Zabrana vođenja izborne kampanje pre raspisivanja izbora…………………………………..
3. Ograničavanje mogućnosti oglašavanja na elektronskim medijima…………………………
4. Obezbediti učešće izbornim listama manjina u debatnim emisijama…………………. ……
5. Drugi kanal RTS pretvoriti u izborno politički kanal za vreme kampanje……………………
6. Programe na manjinskim jezicima da izbalansirano predstavljaju liste……………………..
7. Organizovanje kampanje o značaju demokratskog glasa…………………………….                 
8. Propisati zatvorkse kazne za torturu povodom izbora………………………………..                 
9. Urediti rad Republičke i ostalih izbornih komisija………………………………………                 
10. Uspostaviti monitoring rada tužilaštva i sudova……………………………………….  

1. Smanjenje broja potpisa podrške birača manjinskim izbornim listama za 50%

Osnovni cilj sakupljanja potpisa birača koji  podržavaju izbornu listu jeste da izborna lista dokaže svoju respektabilnost I da da  uverenje da je realno očekivati  da će u danu  izbora da  dobije odgovarajući broj glasova koji će da da izbornoj listi  mogućnost  da učestvuje u  raspodeli mandata.

Većinske stranke svoj izborni potencijal dokazuju tako što  treda da sakupe  7-8 %  potpisa podrške birača izbornoj listi- od ukupnog broja birača koji je potrban da glasa za njih da bi postal  parlamentarna stranka

Manjinske Partije moraju da sakupe   preko 100 % potpisa podrške biraća za kandivovanje izborne liste u odnosu na potreban broj glasova da učestvuju u raspodeli mandata  / Više nam treba potpisa podrške za kandidovanje nego da bi  bili parlamentarna stranka/

Zakonom je propisano da  izborna lista  koja nastupa na Republičkim izborima mora da  sakupi 10 000  pravovaljanih potpisa podrške birača  ali u praksi je to  13 000 potpisa  jer I do 30% potpisa RIK proglažava za pravno nevalidnim( dupli potpisi, neipravno ispunjene liste ….) . Ista je logika i za lokalne izbore. 

Prevedeno u brojeve to znači

Na izlaznost od oko 3600 000 što je preko 50% izlaznosti brojke izgledaju ovako

Većinske partije                                                                                                 manjinske stranek

Visina cenzusa  5%                                                                                       po dontu  0,36 % –  04%

Broj glasova koje moraju da osvoje da bi bili

parlamentarna stranka                        180 000                                                         12.960 – 13.200

Broj sakupljenih potpisa podrške birača da

se ne rizikuje                                      13 000                                                                         13 000

odnos broja potpisa                             7,2%                                                             100,3% -101,5% i cenzusa u procentima

Zaključak   Manjinska Partija mora da dodje do svakog svog  birača, još u postupku kandidovanja,  da bi  joj svako  javno potpisao  podršku, čime tajnost  glasanja gubi smisao.  Većinska partija mora da dođe do svakog  svog  14-tog birača.

Dalja nelogičnost jeste broj potrebih potpisa da se osnuje politička partija i potrban boj potpisa podrške birača izbornoj listi, Manjinsku  političku partiju za čije osnivanje je potrebno 1000 potpisa članova osnivača  u procesu kandidovanja  mora da sakupi 10000 potpisa Birača za podršku listi. Većinska partija koja se osniva sa 10 000 potpisa osnivača takođe mora da sakupi 10 000 birača. Dakle teže je izaći na izbore nego registrovati se kao politička partija manjina. Sam sistem podnošenja izborne liste, i to deo koji se odnosi na sakupljanje potpisa birača koji podržavaju izbornu listu u velikoj meri obesmišljava samu činjenicu postojanja prirodnog  praga i načina registrovanja političkih partija nacionalnih manjina.

Ceo ovaj institu mora da se gleda u svetlu istorijskih činjenica i faktičkog  stanja u R. Srbiji kojeg karakteriše izrazita  Nacionalna obojenost velikih političkih partija, te kulturološko nasleđe ovog podnevlja  da ako je neko sa Romima onda nije dovoljno dobar svojima bez obzira da li se radi o Srpskim partijama na celoj teritoriji Republike Srbije ili o partijama Nacionalnih zajednica Mađara, Bošnjaka Hrvata , Albanaca na lokalnom nivou i AP Vojvodini,  Sandžaku ili Jugu Srbije . Stoga je put Roma do skupštinskih organa put smanjenja etničke distance.

1.2,Specifičnost Romske zajednice

Disperziono naseljena Nacionalna zajednica

Za razliku od pripadnika nacionalnih zajednica čiji su članovi  koncentrisani u jednom broju geografski  bliskih opština ili mesnih zajednica i lako mogu da  artikulišu svoje političke interese,  pripadnici romske nacionalne  zajednica nose sve karakteristike tipično disperziono naseljene nacionana manjina i suočavaju se sa svim poteškoćama koje nosi ta činjenica.

DIsperzionost zajednice ima takođe i direktnog uticaja na način sakupljanja potpisa i na formiranje proširenog sastava biračkih odbora, što predstavlja  otežavajuću okolnost koja postupak sakupljanja popisa podrške birača i pripremu dopunskog sastava Izbornih komisija čini dugotrajnim procesom koji finansijski iscrpljuje i oduzima vreme za vođenje kampanje jer se nesrazmerno troši vreme na predaju liste.

Manjinske zajednice koje čine veći udeo u ukupnom broju stanovnika u Opštinama od 20%  sa  svega nekoliko treninga i jednim  timove na tom  terenu mogu  da  obuče svoje aktiviste i da sakupljaju potpiese podrške birača.To ih ne iscrpljuje finansijski i ne oduzima im puno vremena za ovaj deo  predizbornih aktivnosti. Za razliku od njih Romska Partija mora da ima mnogo više timova što predstavlja izazov u procesu obuke i to kako finansijski tako i kadrovski.

Kod disperzionino naseljenih  manjinskih  zajednica sama distribucija izbornog materijala s obzirom da se svake godine pripremaju novi izborni formulari  pa i sam  formular za sakuplkjanje potpisa kojeg obijavljuje RIK danom kada počinju izborne radnje,   zahteva distribuciju materijala na veliki broj lokacija. Formulari moraju da se distribuiraju u  70 – 100 opština kada su u pitanju Romi,  dok neke druge manjinske zajednice ceo posao urade u svega nekoliko opština. U odnosu na druge manjine  Romi sakupljaju potpise sa neuporedivo većeg terena t.j. sa govotve cele teritorije R. Srbije a dok druge manjinske zajednice to čine sa jadnog  dela teritorije i to najčeče se radi o 3 – 10  opština ili u okviru jedne mesne zajednice za lokalne izbore.

Naročoto  je teško da se dopune izborne liste ako je RIK ustanovio nedostatke primera  da jedan broj potpisa podrške birača  našoj izbornoj listi nema dovoljan broj pravnovaljanih postpisa . Podsećamo da na osnovu zakona ove dopune  moraju da se izvrše  u roku od 48 sati što podrazumeva    da se u tom vremenu  mora izdati  nalog za rad na terenu, da se obezbede notari izvedu ljudi, svi matreijali sa svih krajeva države treba da se  dostave u centralni izborni štab i isti da se elektronski  obrade i dostave RIK-u.

Takav postupak sakupljanja potpisa podrške birača ostavlja nam veoma krataj rok, s obzirom na kalendar izbornih radnji,  da dostavimo spisak naših  birača  u prošireni sastav izbornih odbora  t.j. komisija  i to je razlog  što neuspevamo da pokrijemo više od   50 % biračkih mesta na kojima očekujemo glasove.  A opšte je poznata konstatacija da se izbori ne dobijaju samo glasovima birača već  i  od spremnosti da se ti glasovi sačuvaju u postupku prebrojavanja.

Predlog zakonskih rešenja

Zakon o lokanim izborima / zakon o lokalnoj saoupravi

Uneti tekst: ,,U lokalnim saoupravama u kojima je koncentracija pripadnika jedne nacionalne manjine , koja se smatra manjinskom zajednicom na celoj teritoriji Republike Srbije, a broj njenih pripadnika  u ukupnom broju stanovnika određene lokalne samouprave po poslednjem zvaničnom popisu  ne prelazi 10%  od ukupnog  broja stanovnika te lokalne samouprave , da bi s kandidovali  manjinsku izbornu listu u skladu sa zaknom, pored svih ostalih uslova moraju da sakupe 50% manje  poptisa podrške birača za kandidovanje izborne liste u odnosu na propisan broj potrebnih potpisa podrške birača koji je ovim zakonom propisan  za  ostale učesnika koji učestvuju u postupku podnošenja izbornih lista. 

Ovakvo Rešenje otklanja navedene manjkavosti a ne stvara neosnovano rasipanje manjinskih glasova u sredinama u kojima je velika koncentracija pripadnika manjinskih zajednica . Ovo rešenje ima svoje prednosti jer u sredinama  u kojima je velika koncentracija pripadnika Nacionalnih manjin  kao naprimer u Subotici ili Čantaviru Mađarske manjine, u Novom Pazara Bošnjačke manjine,  gde pripadnici ove zajednice učestvuju u ukupnom broju stanovnika sa preko 50 %, ne bi se stvorila situacija da se nepotrebno  komplikuje  izborni  proces i da bude velikog  rasipanja  glasova jer se u tim sredina pokazalo da se  postojećim rešenja postižu potrebne ciljevi zastupljenosti pripadnika tih manjinskih zajednica u lokalnim vlastima.

Zakom o izboru Narodnih poslanika

Zakon o izboru narodnih poslanika treba dopuniti tekstom koji glasi:

,,Političke partije ili koalicije političkih partija nacionalnih manjina  da bi kandidovli izbornu listu kojoj se priznaje status liste nacionalne manjine uz sve  ostale  zakonom propisane uslove   potrebno je  5000 potpisa podrške birača izbornoj listi koju predaju ,,

1. Korišćenje sredstava iz Republičkog budžeta danom proglašenja zbirne izborne liste 

Današnja zakonska rešenja nepotrebno blokiraju kampanje političkih stranaka koje zavise  od korišćenju dela sredstava kojima se finansira kampanja iz budžeta.  Naime po osnovu danšnjih pravila ako uzmemo u obzir obaveznu  izborne ćutnje  1  dan  kada su sredstva na raspolaganju Izbornoj  listi ova budžetaska sredstva  mogu da se koriste samo 3-4  poslednja dana izborne kampanje. 

Ukoliko od dana podnošenja izborne liste RIK-u , političke partije imaju mogućnost da do dana proglašenja  zbirne izborne liste podnesu svu potrebnu dokumentaciju za korišćenje Budžetskih sredstava za vođenje kampanje, to bi značilo da učesnici u izborima imaju budžetska sredstva da koriste  15 dana a ne  samo 5 dana. To  bi značajno olakšalo vođenje kampanje manjim strankama koje nisu predmet interesovanja krupnog kapitala. Istorija je pokazala da gotovo da nema većinske stranke koja je bila parlamentarna,  a da nije koristila sredstva krupnog  kapitala i pored svih zakonskih propisa koji to indirektno  zabranjuju.

Praksa je pokazala da  većinske partije lako dolaze do kredita banaka bez pokrića kao  i da lako dobijaju sve neophodne resurse na odložene plaćanje, a što je sa manjinskim stranka suštinski drugačuje.

Naše biračko telo jesu oni birači koji nisu u stanju da podrže izbornu kampanju u značajnom delu i zato su nam buzdžetska  sredstva bitna da ih dobijemo što pre. Velikim političkim parttijama sredstva iz Budžeta čine jednocifren postotak ukupnih sredstava koje potroše za kampanju i ako  dobavljačima usluga i dobara platite 70% ili 80% usluge onda lako dobijate kao bonus ostalih 20% ili 30 %.

Za razliku od većinskih partija manjinske partije  sopstvena sredstva uglavno potroše u postupku kandidovanja  izborne liste, a za sam finiš  kampanje  ostajemo bez sredstva.

Jasno treba definisti  šta su troškovi kampanje i finsnsijku visinu iznosa sredstava  koji  nesme da  se predje u finansiranju izborne kampanje. 

1. Obezbediti ravnopravne uslove za oglašavanje na medijima.

Pored kandidovanja i kontrole izbora funkcionisanje  mediji u vezi sa izbornim aktivnostimao  jedan je  od ključnih faktora koji doprinose ostvarivanju fer i korektnih izbora. Sada je neophodno uraditi sledeće:

1. Zabrana vođenja izborne kampanje pre raspisivanja izbora.

Vodjenje posebne izborne kampanje pre raspisivanja samih izbora  zahteva trošenje ogromnih sredstva i stavlja u neravniopravan položaj učesnike.

2. Ravnomerno ograničavanje mogućnosti oglašavanja na elektronskim medijima.

Dok neke političke partije prenose svoje izborne skupove u celini a da celu kampanju pri tome organizuju tako što ugovaraju termine sa odloženim plaćanjem posle izbora, drugim političkim partijama kao što je Romska Partija uslovljava se da za svaki termin plate unapred. Ako bi se regulisalo da svi imaju isti način plaćanja kao i da jedna politička stranka nemože da zakupi više od određene količine termina za oglašavanje u značajnoj meri bi uvelo reda u ovu oblast i smanjilo bi uticaj nelegalnog  novca na vođenje kampanje

3. Obezbediti učešće izbornim listama manjina u debatnim emisijama.

Praksa je pokazala da se manjinske liste tretiraju kao audsajderi i neko ko nije vredan pažnje i da ovi učesnici trebaju da se obraćaju biračima uglavnom u direktnom kontaktu.

Svaki elektronski medij koji je dobio frekveciju od država i koristi je kao društveno dobro morao bi da obezbedi u toku kampanje najmanje dva puta da se predstavnici izbornih lista nacionalnih manjina pojave u debatnim emisijama. Takođe bi svaka lista imala mogućnost za predstavljanje. Pre informativnih emisija emiteri bi bili u obavezi da obijave na dnevnom nivou materijal od 20 -30 sekundi o kampanji svih lista, materijale bi dostavljale liste same i emiter nebi pripremao selektivno prilog  za veće političke stranke, a jedan broj navodno autsajdera bi zapostavljali.

4. Drugi kanal RTS pretvoriti u izborno politički za vreme kampanje

Na drugom kanalu RTS kao interes građana definisano je da se vrši prenos rada Škupštine Republike Srbije. Sasvim je logično da se definiše i metodologija po kojoj bi se u vreme izborne kampanje ovaj kanal pretvorio u izborni kanal. Bez dodatnih sredstava svakodnevno bi  izborne liste imale mogućnost da govore o izbornom programu i to u okviru debata ili u okviru predstavljanja. Procedure za predstavljanje bi bile jasno definisane, svako bi imao svoje vreme u okviru koga drugi nebi smeli da upadaju i obesmišljavaju raspravu. Ako je bitno da se prenose  sednice skupštine da bi građani bili upoznati sa radom poslanika onda je i kako bitno da se zna ko će da predstavlja te poslanike u budućnosti.

5. Programe na manjinskim jezicima da izbalansirano predstavljaju liste manjinske zajednice-

Bez pretenzije da delimo liste manjinskih stranaka na satelistske i one koje zaista odgovaraju samo biračima smatramo da bi u okviru emisija na manjinskim jezicima u RTV morao da se uspostavi  jasan princip  kako se obaveštava  o predizbornim i izbornim radnjama koje sprovode mnjinske liste.

1. Organizovanje kampanje o značaju demokratskog glasa 

Pripadnici romske nacionalne zajednice zbog socioekonomskih specifičnosti najviše su izloženi pritisku prilikom glasanja. Takođe je utvrđeno da većinske partije i dalje lakše im je da kupe romske glasove nego da ih prihvate kao partnere. Često sami Romi neznaju šta se zaista može postići učešćem autentičnih predstavnika u vlast. Stvar se banalizuje do te mere da se kordinatori asistenti i medijatori prikazuju kao predstavnici  zajednice u vlasti a ne kao službenici koji obavljaju posao na tehničkom ili ekspertskom nivou.  Posebno je bitno da se obijasne i mehanizmi kontrole koji se dobija učešćem u vlasti. Ukoliko bi se podigo nivo svesti o jačini slobodnog demokratskog  glasa kod Roma koji čine 8% biračkog  tela R. Srbije u odnosu na visinu izlaznosti uspostavila bi se demokratska procedura za pošten izbor  namanje 10 % sastava skupština kako lokalnih tako i Republičke. Izuzetno je važno da se uspostavi saradnja sa svim potencijalnim učesnicima na izbore iz romske zajednice u ovom procesu to bi moglo da dovede do dva rezultata

1. Do približavanja političkih partija koje predstavljaju Rome i Romkinje
2. Do jasne diferencijacije u programskim ciljevima

1. Propisati zatvorkse kazne za torturu povodom izbora 

Demokratia i Izbori kao suštinski temelj demokratije mora da se definiše kao društveno dobro od najvećeg značaja. Napad na demokratiju i slobodne izbore nemože da bude krivično delo koje je manje  društvena opasnost nego krivična dela protiv privrede kojima je izazvana šteta od  1500 000 dinara ili više od cca 13000 E. Samo rigoroznim kaznama može da se stane na put onima koji u toku izbora pripremaju svoj uticaj i spremaju teren za korupciju. Svaki protivpravno navođenje na glasanje i sprečavanje slobodnih izbora mora da se kvalifikuje kao krivično delo za koje je zaprećena najmanja zatvorska kazna od 5 godina. Praksa je pokazala da se Državni funkcioneri kažnjavaju prekršajnim kaznama u izbornom postupku a onikoji vrše pritisak kaznama za narušavanje javnog reda i mira.

1. Urediti rad Republičke i ostalih izbornih komisija

Dostavićemo čitav set odgovora na ovo pitanja posebno u roku od nedelju dana u okviru rasprave koja se void  povodom dokumenata RIK

1. Uspostaviti monitoring rada tužilaštva i sudova. 

Praksa je pokazala da različiti sudovi u zavisnosti od toga ko podnose prijavu imaju različitu praksu. Sudije se teško odlučuju da u bitnijem ponište odluku  Izborne komisije. I ako je zakon predvideo da se izborni procesi rešavaju po brzom postupku pa je tako dat rok Ustavnom sudu da takve slučajeve rešava u roku od 78 sati, po našoj žalbi a povodom poslednjih izbora 2016  još uvek nije doneto rešenje ili  da smo mi obavešteni o tome.

Evropske romske novine