Gypsy Wohnmobil

Gypsy Wohnmobil

Zbog njihovog nomadskog načina života, oduvek je postojalo međusobno nepoverenje između Roma i njihovih sedelačkih komšija.

Gypsy-Romany-museum

Za njih se verovalo, i još uvek se veruje, da su prosjaci, lopovi, otmičari, neprilagodljivi za sedelački život i posao.

Zbog svega toga bili su izlagani progonima.

Romi su ponekad u svoje redove prihvatali i društvene otpadnike.

Tokom epohe prosvećenosti Španija je pokušala da promeni otpadnički status Roma zabranom upotrebe reči hitano i asimilacijom Roma u društvo, primoravajući ih da se odreknu svog jezika i načina života.

Taj pokušaj je bio neuspešan.

Nepoverenje prema Romima je dostiglo vrhunac za vreme Drugog svetskog rata.

Kao i Jevrejima, a za razliku od ostalih kategorija proganjanih od strane nacista, Romima je automatski sledovao odlazak u koncentracione kampove, robovski rad i/ili smrt. Veruje se da je na taj način ubijeno preko 500.000 Roma.

Tamo gde je to bilo moguće Romi su nastavili sa svojim nomadskim životom, ali u mnogim slučajevima, pogotovo u Istočnoj Evropi, oni žive sedelačkim životom u gotovo nepodnošljivim životnim uslovima. I dan danas postoje sukobi između Roma i sedelačkog stanovništva koje živi oko njih. Uobičajene žalbe su da Romi kradu i da žive od socijalne pomoći.

 

 

 

 

 

By Stojko Gypsy

2 comments

  1. Stojko Gypsy Reply

    Predivno zahvaljajum svima !
    Pozdrav od Stojka iz CH

  2. Stevan Reply

    Romi su tradicionalno nomadski narod. Veruje se da su napustili Indiju oko 1000. godine i da su prošli kroz zemlje koje su danas obuhvaćene granicama Avganistana, Irana (nekadašnje Persije), Jermenije, i Turske. Deo Roma i danas živi na istoku, čak u Iranu, uključujući i neke koji su se selili ka Evropi i potom se vratili. Početkom 14. veka Romi dolaze na Balkan, a početkom 16. veka se sele sve do Škotske i Švedske. Neki Romi su se selili ka jugu kroz Siriju ka severnoj Africi, dolazeći u Evropu preko Gibraltara. Oba ogranka migracije su se srela u današnjoj Francuskoj. Ljudi slični Romima i danas žive u Indiji, a najverovatnije su poreklom iz pustinjske države Radžastan.

    Uzroci seobe Roma su jedna od najvećih misterija u istoriji. Neki naučnici pretpostavljaju da su Romi poreklom iz niske društvene kaste Hindusa bili regrutovani kao plaćenici. Potom su dobili status kšatrija – ratničke kaste i poslati su na zapad kako bi se suprotstavili islamskoj vojnoj ekspanziji. Prema drugoj teoriji, Romi su potomci zarobljenika uzetih u roblje od strane muslimanskih osvajača severne Indije i vremenom su razvili posebnu kulturu u zemlji svog zatočeništva. Zabeleženo je da je Mahmud od Gaznija uzeo pola miliona zarobljenika tokom tursko-persijske invazije na Sind i Pendžab u Indiji. Zašto se Romi nisu vratili u Indiju, birajući umesto toga da putuju na zapad u zemlje Evrope, je enigma koja može biti povezana sa vojnom službom pod muslimanima.

    Useljavanje Roma u Sjedinjene Države je počelo u kolonijalna vremena u malim grupama na području Virdžinije i Francuske Luizijane. Veće useljavanje je počelo posle 1860. godine, sa dolaskom grupa Romnišala iz Ujedinjenog Kraljevstva. Najveći broj romskih doseljenika je došao početkom dvadesetog veka, uglavnom preko vlaških grupa i Kalderaša. Ove dve grupe se često ne povezuju jedna sa drugom. Veliki broj Roma se takođe naselio u Srednjoj Americi.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *