Evo ih, naši  idejni  oslobodioci

Phralalen thaj phenyalen!

O lepoti se može raspravljati; oko ružnoće se međutim svi slažemo.

(Nije da nes nema, ima nas svakojakih.)

U ovim turbulntnim vremenima, životnom stampedu, ne čudim se što vidim zle ljude, ali se čudim što ih ne vidim da se stide.

Smeti, hteti, znati, da se čovek postidi je istina koja oslobađa, a oni  koji  se ne stide ne mogu  da podnesu sopstvene mane kada ih prepoznaju kod drugih ljudi.

Da li čovek može da se oslobodi misaone vodilje „evo ih, naši idejni oslobodioci“?

Ponekad su tako važna pitanja kao misaona vodilja „evo ih, naši  idejni  oslobodioci“ od presudne važnosti radi biološkog opstanka i kulturološkog postojanja. Na sreću čoveka,  vreme je pokazalo da moramo  sami sebe osloboditi, e tada nećemo biti „robovi tuđih ideja“ i „oslobodilaca“?

Pukni Zoro (Magnifico) cover by Marija Serifovic

Bogu hvala, dobro je  živi smo! Najis e Devleske, laßesi dyuvinde sam!

Da li je baš tako, pa zar nije potrebno imati malo sunca, malo slobode, sopstvenih ideja?

Neophodno je raspravljati o idejama, budućnosti, napretku,  boljitku, perspektivi čovečanstva, zajdeničkim životima, a nikako o sitni  ljudima.

Vreme prolazi, prolazi, nikada ne zastajkuje, i nepobitni je pokazatelj tačnosti. Ono je tu dovoljno dugo za one koji su spremni  da ga iskoriste.

Šta se uradilo tim dugim vremenom? Da li smo ga iskoristili?

Pa čak i da li se htelo iskoristiti ga? Ako i jeste koristilo, zajednici za sigurno nije koristilo! Nekim sitnim ljudima, možda! Možda onima “što ih ne vidim da se stide”.

“Istorija se uvek ponavlja dva puta: (prvi put) kao tragedija, a (drugi) put kao farsa”.

Photo by Wout Vanacker on Unsplash

Da li su sadašnje okolnosti „prvi put (uh umalo da pogrešim: pravi put) ili drugi put“!

Ako ništa drugo „oko ružnoće se,  svi slažemo“!

Zašto noge oslabiše? Znači vreme počinje da brže prolazi! Šta uradiste tim dugim vremenom kada vam noge oslabiše? Gde nestadoše „sopstvene ideje“? Gde se zagubi taj „zračak sunca“? Gde nestade stid sa svih tih lica?

(Nije da nes nema, ima nas svakojakih.)

https://bs.m.wikipedia.org/wiki/Fašizam

Fašizam je vrlo širok pojam, a prema stručnjacima za društvene nauku definisan je kao treći stepen nacionalizma (nakon nacionalizma i šovinizma ) i smatra se radikalnom totalitarnom ideologijom. Ime je dobio po talijanskoj reči fascio što znači savez.

                                                                                                Photo by Wout Vanacker on Unsplash

https://sh.wikipedia.org/wiki/Anticiganizam

Anticiganizam je relativno novi pojam za staru društvenu pojavu, za mržnju, marginalizaciju.

Prema definiciji European Commission against Racism and Intolerance (ECRI, Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije) iz 2011, anticiganizam je specifična forma rasizma, koja se, pored ostalog, izražava nasiljem, govorom mržnje, eksploatacijom, stigmatizacijom i najeklatantnijom vrstom diskriminacije.

Koja je suštinska razlika između pojma fašizma i anticiganizma? 

Dela se osuđuju, a ne nikako pojedinaci.    Kako god radili, činili ili ne činili, iza nas ostaju samo naša dela!

Ne/dela su vam u masovnom  trans  izopačenoj  stvarnosti.

Izgubili ste iz vida našu autentičnost, tu unutrašnju iskru koja nas tera prema našoj  istinskoj sreći, jer „ste samo glumci, čiji  karakter određiva pisac“.

Photo by Wout Vanacker on Unsplash

Gospodar ste reči koju niste izgovorili, i robovi onih koje ste izgovarali .

Pre svega mi žao životinje, koja je mučno tučena. To nije prvi put da Romi na ovaj način postupaju sa konjima.

Kada država zakaže, organizacija/e pruzima određene aktivnosti?

„Ne čudim se što vidim zle ljude, ali se čudim što ih ne vidim da se stide“.

Ni kome se ne daje pravo da samoinicijativno sprovodi zakon vaspitava i prevaspitava, ulazi na tuđ prostor, i oduzima bilo čiju imovinu.

Mnogo je ozbiljna situacija, i svakako treba sačekati da se vidi kako će Tužilaštvo da odreaguje.                                                                                                       Photo by Apostolos Vamvouras on

Depredacija?

Autor:Nebojša Vladisavljević

Izvor.Evropske romske novine


Counter kostenlos

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *