KRALJ ROMSKE MUZIKE –ŠABAN BAJRAMOVIĆ

„Knjiga za knjigom“

Rekoše mi : idiite u kafanu “Union”, tamo će te ga naći.

Koga, ma Šabana bre!

I zaista kralj romske pesme sedi u „Unionu“. Polako prilazim stolu, pozdravim ga na romskom, a kralj me upita: “Odakle si? Ne poznajem te”.  Ja se predstavih ko sam i šta sam, a on me samo Romima svojstveno, odmerava i reče: “beš (sedi). Znaš nije baš da ne volim novinare ( univar keren perasa ),  ti si Roma”. Ja mu odgovorih sa najdubljim poštovanjem: “Pa zar ne vidite, da li ličim na gadžu”?  Začu se glasan smeh kralja romske pesme (još ga čujem u svojoj duši).

I tako nestadoše sve barijere, razlike, strahovanja (moja) i atmosfera postade spontana (kao kada muzičari posle svirke sviraju za sebe).

Pomislih,  Bože hvala ti na ovom vremenu koje si mi dao da budem u društvu kralja romske pesme.

Zanate kako, kada ste u „biblioteci“ tako se i ponašate!

I tako sve poredu „knjiga za knjigom“ i duša kralja romske pesme poče da se otvara.

Pre nego bilo šta dalje napišem, moram da kažem da se ovaj deo naše komunikacije  odvija na romskom. Nekako je lakše, bliži smo jedno drugome. Drugačije sagledamo stvari u tim našim romskim srcima, a dakako često puta nije potrebno ništa niti kazati, pa se razumemo!

Reče mi kralj romske pesme: „ne pitaj ništa ja pričam“. Ja se ućutah, uključih diktafon, a on poče!

“Pevao sam po celom svetu, od najlošijih kafana do najekskluzivnijih, od Evrope do Australije.

Sve najlepše što sam doživeo, dožive sam pevajući. Milioni ljudi su čuli za mene i moje pesme.

Doživeo sam ovacije od svetske elitne estrade. Moje pesme idu iz moje duše i srca, i bez obzira što ne razumeju jezik (romski) „svi ih razumeju“, osećaju,  jednostavno znaju da je to to…

Najviše volim da pevam uživo, pa ko zna zna. Šta je ovo danas, svi „glume pevanje“, svega ima sem pesme, da Bog sačuva. Ne razumem ja to baš, ali tako je kako je kod nas u Srbiji. U svetu sam priznat i izuzetno popularan, a kući nemam ni status zaslužnog umetnika.

Nema veze, ja sam Rom, i molim gospoda Boga da umrem pevajući, i samo takvog da me se sećate i takvog da me pamtite.

Pevao sam sa najvećim svetskim romskim bendovima, „čimidenas mure vas“ – ruke su mi ljubili, a u mojoj Srbiji mnogi su pokrali moje pesme koje sam komponovao. Svejedno brate “amen sam Rom”.

Živeo sam život „hiljadu kilometar na sat“ ne žalim, takav sam kakav sam.

Ko zna možda me baš i zato toliko poštuju u inostranstvu.

Svugde u svetu se ponašam isto, kao u mojoj Srbiji i mome Nišu.

Svašta se čoveku može ukrasti, ali uspomene ne, niko, jer samo to nosimo kod Boga”.

Pira mange korkoro

– Bele Ruze (White Roses)

– Tuke kamerav (I barval pudela) – original

  • “Šabane, šaj Čororo“,  negde krajičkom oka uhvatih svetlucanje u njegovim očima,
  • “av sasto – pi sasto”, i polako, tiho, neverovatno setno, sa toliko duše poče da peva.

To nikada više neću doživeti, e to je KRALJ ROMSKE MUZIKE –ŠABAN BAJRAMOVIĆ.

I tako redom, pesma za pesmom, „knjiga za knjigom“, ja doživih najlepše, osetih najdublja osećanja Kralja romske muzike.

Samo je jedan kralj romske muzike ŠABAN BAJRAMOVIĆ.

Autor: Nebojša Vladisavljević

Izvor: Evropske romske novine

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *