Maškar e rom da e bari bibah

Maškar e rom da e bari bibah

Ingerdem pe dume sa kala but berš, aj andak data jekh harrni vrjama phaglama pe duj riga, ke o čačipe skipisardama.

Pa tumende ći džana murre vorbe …numa lavtumensama tena bisterđon.

Pharosi, kana o hohajipe, phagel ćo ilo andral…kana kames te mothos lenge vareso, aßen kašuke. Atunći aßav korokoro, phare Ilesa.

E berša sa naćhile, a jekh đes nisar (Žarko Laušević) !

Kađa maothope maškar amende romende „amen paj polotika ći hal e griža“.

Phralen, phejalen, si kadava ćaćes?

Me ćaće ilesa phenav tumenge, ke kodova naj kađa, inke sar e roma ile ande politika.

Kaja vjasta kaj ingrav tumenge, jekh falato vjastaki „amen paj polotika ći hal e griža“…

Džanav, džana e vorbe… „a kaj se kate e Roma anda e Srbija, kate su numa dr.Rajko Đurić“!

Na,najnuma o dr.Rajko Đurić! Bute Romen haravela e vjasta, so ramon pa ej manuša save si ande politika ande Srbija!

 „Kađa ande đilji motholpe“

Maškar e rom da e bari bibah, khonik ći džanela so amenca avel?

 

 

 

Autor:Nebojša Vladisavljević

boldas:Duda

Izvor:Evropske romske novine

Angluno: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Roma_people

“Politicians and activists

Juscelino Kubitschek – brazilski predsjednik, njegova majka je bila u Češkoj i Roma podrijetla (Kubitschek je portugalski transliteraciju Kubiček)

  • József Varga – mađarski političar
  • László Baranov – mađarski političar
  • Flórián Farkaš – mađarski političar
  • Orban Kolompár – mađarski političar i aktivist
  • Mihály Lukács – (1954-2012) mađarski političar
  • Viktória Mohácsi – (rođen 1975) Mađarski član Europskog parlamenta
  • Ágnes Osztolykán – mađarski političar
  • Livia Járóka – Mađarski član Europskog parlamenta
  • Juan de Dios Ramírez Heredia – španjolski političar, bivši saborski zastupnik, bivši član Europskog parlamenta i osnivač romske unije
  • Damian Draghici – (rođen 1970) trenutni zastupnik u Europskom parlamentu, bivši zastupnik rumunjskog parlamenta – senator, savjetnik premijera za pitanja Roma
  • James Farnell – (1825-1888) Australski političar
  • Ian Hancock – Romani znanstvenik i aktivist, rođen u Velikoj Britaniji, koji žive u SAD-u, profesor na Sveučilištu u Teksasu
  • Amber L. Hollibaugh – američki pisac, redatelj i aktivist
  • Ronald Lee – (rođen 1934. u Montrealu), kanadski romski pisac, aktivist i UN izaslanik
  • Washington Luís – Brazilski predsjednik portugalski i romski silazak
  • Alfonso Mejia-Arias – glazbenik, pisac i političar, Meksiko
  • Talaat paša – bivši veliki vezir Osmanskog Carstva
  • Nicolae Paun – rumunjski političar
  • Soraya Post -. (Rođen 1956) Švedski političar za feministička inicijativa stranke
  • Ştefan Răzvan – (? -1595) Princ od Moldavije, vladao Moldavije četiri mjeseca (Romani otac
  • Ernest Rogers – (1914-2004) engleski komunistički Romani Rose – njemački Sinto aktivist
  • Rudolf Sarközi – predsjednik udruge austrijski Romani Kulturverein
  • Madalin Voicu – (rođen 1952.) rumunjski političar. Njegov otac, Ion Voicu
  • Rajko Đurić – (rođen 1947.) srpski pisac i akademik, vođa Romske unije Srbije”

2 comments

  1. Stevan Reply

    ROMSKI CENTAR ZA MIR RAZVOJ TOLERNCIJU I RAVNOPRAVNOST

    U ime Romskog naroda predlažemo otvaranje Romskoga centar za mir razvoj toleranciju i ravnopravnost u svakoj državi.
    Otvaranjem Romskih centara u svim državama možemo omogućiti realan uvid u činjenično stanje Roma na terenu i krenuti sa rešavanjem ljudskih prava onako kako je to zagarantovano međunarodnim pravom koje neće biti samo na papiru kao što je to bila praksa rada do sada. Pravna, pravedna i moralna dužnost EU i Međunarodne zajednice je da obezbedi otvaranje Romskog centra u svakoj državi.
    • Ljudska prava jesu odgovoronost države, ona ih mora štititi i osiguravati njihovo poštovanje. Kada su u pitanju Romi – juče – danas – koliko još i dokle skupljati, sabirati, memorisati, argumentovano diskriminaciju Roma od toga kada – gde Romi žive -postoje – rađaju se – i umiru. Ta diskriminacija se očituje, pokazuje, oseti, diše i prati nas upravo na osnovu rase etničke pripadnosti ili boje kože, odnosno nacionalne pripadnosti, porekla, življenja, najsloženijeg trajanja Romske nacionalne manjine Roma.
    • Ovim višedecenijskim dešavanjima koji traju – postoje i nagomilavaju se, pitanje je sebi, vama i njima je:
    • 1.) Postojanje manjinskih prava i kako ih prepoznajemo, predstavljanje ugrožavanja većine nad manjinom.
    2.) Citat i ponovno pitanje sebi, vama i njima
    – Ljudska prava jesu odgovornost države
    – Država ih mora štititi i osigurati njihovo postojanje
    – Ima li svih doznaka prepoznavanja i dali ima
    3.) Potreba za boljim prepoznavanjem, razumevanjem ljudskih prava i diskriminacija nad Romima.
    4.) Ako ga ima, ako traje pitanje ( tvrdite ima potrebe i razumevanje vas za nas ) – pitanje
    a.) Ako je to akutni problem, proces koji traje dali se može uspešno sprovesti – rešavati – i rešava se ( način – prilaz – rešavanja)
    b.) Ako to postoji sem izražene volje i prepoznavanja da je to što otvaramo, ukazujemo, molimo, znamo, prepoznajemo, kao našu zajedničku bol, zajednički problem ( uvažavate nas – kažete) – pitanja – da li postoje
    c.) Otvorenost prema prepoznavanju ukazanog problema – imamo li minimum poštovanja, prepoznavanja da ovo bude, traje i ostane samo kao dijalog – monolog , nas sa vama i njima, a to je otvorenost ka dijalogu. Hvala…
    • Znači dijalog kasnije sledi ( Romski monolog iz brze grupe Roma – mi to vidimo, osećamo i prepoznajemo tako – demantovaće nas oni drugi lojalni Romi – a priznaćemo mi nismo komunisti – ne moramo svi i ne osećamo svi isto osećanje, i prepoznajemo li ili ne isto dešavanje života – realnost Roma na terenu, u bazi, lokalu življenja. Kao manjinska grupacija građana, društva gde živimo i postojimo, imamo li barem otvorenost prema dijalogu – dojam.
    • Ako je odgovornost na državi o ljudskim pravima i država štiti ta prava i poštuje, kao vrh te države ja lično vidim i prepoznajem danas u Srbiji taj vrh – Skupštinu Srbije – Parlament, znajući da u toj Skupštini traju, vladaju, sede, odbacuju kroz zakon i donose odredbe i zakone kao i predloge naravno. Te osobe nazivam političare koji žive u vrhu države, Parlamentu Srbije – znam.
    • Dosadašnje iskustvo me upućuje, ukazuje da interes političara prema nacionalnim manjinama u najvećoj meri je negativan i usmeren prema pogrešnoj tezi kako nas Rome prepoznaju, uvažavaju, poštuju – verujem.
    • Neću, ne želim, ne verujem da postojanje nacionalnog Saveta Roma ima, traje, rešava političko viđenj i rešenje Roma, nije edukovano usmereno i legalno da kao Vladina institucija sme i želi da tako traje i postoji, već da po Državnom – Vladinom sluhu, uputima traje i ograničeno radi na polju poboljšanja položaja Romske zajednice u svim sferama društvenoga života.
    • Što nije malo i dovoljno za vreme i dešavanja koja traju i očekivanja spleta okolnosti – Romi u Evropi sutra. Nacionalni savet je ograničen, usmeren, nije samostalan, pod hijerarhijom političkog sluha je ograničen da radi bez slobode samoodlučivanja za više, bolje, perspektivnije u novom Savetu recimo nema, ne postoji, ne usmeruje se recimo presek dešavanja ili pitanje o stanju ljudskih prava u Srpskom društvu.
    • Ako postoje javni komentari oni su dati javno, bez rasprava, činjenica, većine, da bi se zajednički prihvatio recimo javni nastup tog i tog organa jer nema realnog preseka sa terena, iz baza gde Romi žive, koji su problemi, kakvi su realni izeštaji o analizama ranijeg rada.
    • Domino efekat dekade Roma 2005 – 2015 pa inkluzije, vizije, cilja rada ( 2005 – 2015 ) to su samo određene smernice u stanju dešavanja. U žići javnosti se daju programirani i unapred spremljeni odgovori i ocene rada o juče i bliskom radu za sutra.
    • To sve vezujem pripremljenim političkim motivima – odlukama, bez istinitog i realnog preseka, analiziranog rada – viđenog, zapravo u stanju ljudskih prava Roma bez da se naglase najizraženiji problemi Roma danas na koje ukazuje baza – teren – lokal i sa tim presekom realnog stanja sa terena i lokala bi se zapravo ukazalo šta bi trebalo najviše učiniti, uraditi i preusmeriti dugogodišnji decenijski plan – već selektivno lokalno ukazati, rešavati, uticati i biti na terenu sa i uz Rome.
    • Ne treba ponavljati siromaštvo, manjak zdravstvene zaštite, socijalna zaštita, programi obrazovanja, edukaciju, izbeglice, status Roma van Srbije i taj domino efekat, na papiru jedno u realnosti drugo.
    • Dati preporuke ukljanjanju recimo ustavnih problema po pitanju Roma, koji je stepen a.) Nepoverenja građana Roma prema institucijama Vladinog aparata ( analiza i presek) , nepoverenje građana Roma bez obzira u kojem području i poziciji deluje taj vladin aparat institucija ( pravosuđe i prava ), ( nacionalni osnovi ), ( regionalnom – lokalnom nivou). Jednakost i ostvarljivost činjenica da građani Romi teško, teško ostvaruju ekonomska i socijalna prava, a jednakost pred zakonom i pristup zdravstvenoj zaštiti često ovise o njihovom imovinskom stanju ( prepoznali su najniži nivo mita i korupcije ). Dok je pristup javnim uslugama ne redko uvjetovan mestom u kojim žive. Položaj nacionalne manjine Roma je otežan, ostvarivanje svojih prava i sledi prema Romima ili je usmeren diskriminatorni govor i govor mržnje u ranijim decenijama – godinama. Ove ,reči, dešavaju se ispred grupe građana Roma, donosimo, osećamo i dajemo kroz analizu dešavanja iz bliže prošlosti – juče i danas kroz viđenje javnih tribina, panel diskusija, javnih glasila, izlaganje pojedinaca javno ili ispred grupe građana Roma, udruženja, socijalnih korisnika, verskih zajednica, organizacija, nevladinih timova – organizacija i mnogim drugima sa kojima su na terenu i konekcijama dostupnih nama.
    • Usmeriti ili dati za obavezu informacije ubuduće pojedinaca, političkih grupa, organizacija, sve ono što se tiče građana Roma. U buduće notirati i obeležiti u banku podataka, memorisati govor mržnje prema i o Romima, analize zaključke svih podataka o građanima Romima, svi uzveštaji iz lokala regiona memorisati, pritužbe građana Roma i ne – Roma sa terena i obilaska i sve relevantne ustanove koje paze, vode brinu, prate izveštavaju i informišu Romima, takođe sva domaća istraživanja kao i međunarodna dešavanja i obeležavanja u bilo kom spominjanju kad su u pitanju Romi, sva diskriminatorska dešavanja. ( Memorisati).
    • “Rom o Romima,,
    • Da li manjinska prava Roma napreduju, stagniraju, nazaduju.
    • Aktivnije delovanje na terenu, bazi, je prilika ne samo zabeležje stanja u naseljima gde žive Romi. Veoma su bitni i živi dijalozi, komunikacija Rom sa Romom i na taj način dobijamo informacije i naravno doznamo što više o problemima sa kojima se suočavaju naši Romi. ( Realan presek).
    • Romi žive u siromaštvu, u neodgovarajućim uslovima udaljenim od ostatka stanovništva, isključenim iz delovanja uticaja obrazovanja, lošeg zdravstvenog stanja, često bez osiguranja i izloženi često diskriminaciji i naravno ne zaposleni.
    • Utisak je da problemi nacionalne manjine građana Roma iz godine u godinu faktički se ponavljaju. Kako onda se zvanično ocenjuje situacija, življenja statusa građana Roma u decenijama iza nas ili godinama bližoj prošlosti? Da li manjinska prava građana Roma napreduju ili stagniraju? Pomaci su uočljivi i prepoznatiji na bolje, naravno, i ima dešavanja i događaja, ali polako ili laganini. Ekspanzija se uočava u izveštaju i pisanim dokumentima i zaista pozitivnim promenama, ali se one sporo dešavaju a ukazuje na to godinama već i zaista sve su učestalije preporuke Vladinih i ne – vladinih institucija.
    • Lično se uzdam da će te preporuke i izveštaji naići na plodno tlo i biti iskorišćene jer zaista dosta mogu unaprediti razlike i naravno zašite temelja prava građana Roma.
    • Ima li promena u položaju Romske nacionalne manjine i u kojima se segmentima njihov položaj poboljšava, a u kojima evetualno pogoršava.
    • Baza lokal, generalno rečeno nema značajnih promena, ali ima pojedinačnih pomaka kako na bolje tako i daljih pogoršanja.
    • Odličan primer su saradnja lokalne i regionalne vlasti međusobno sa centralnim telom primer Vladina kancelarija za ljudska i manjinska prava. Koje su dovele do poboljšanja u razvoja infrastrukture u naselju, izgradnja puteva, vodovodne mreže ili javne rasvete i elektro mreže. Nažalost zadnjih godina smo svedoci gde su zabeleženi primeri preseljenja Roma iz jednog mesta u još udaljenije i izvojene sredine, od onog u kojem su do tada živeli.
    • Liderstvo / Sem aktivnih, samoproglašenih lidera Roma, mnogih registrovanih odeljenja koji rade sa Romima, non proist nevladinih organizacija, uloga koju imaju, pasivan terenski rad i aktivni u panel diskusijama i traženju projekata ( kod ličnih ekonomskih razloga ), malo je pravi pojedinaca i manjih grupa Roma koji ne mogu da probaju ifo -sistem obavešavanja, alarmantnost i objektivnost od 95% postojećih, akreditovanih glavešina, imena, biografa romoligije, na stotine non- profit imagionih očeva, lidera, pasivista, koji brinu, izveštavaju, glume, lažu i vode ratove sa samim neistomišljenicima ili već lobiraju za svoje lične interese koji su akutni ili u vremenu koji nadolaze.
    • Jako loša slika nerada, ograničenih i lakim radom nerada, ima para, ko radi za Rome.
    • Ima još o našoj braći iz bliže i sadašnje aktive, o samozvanim liderima, vodećim misliocima i ineresnim sferama, pojedincima, grupama, kako na lokalu, u regionu, van zemlje i pratećim legalnim vladinim institucijama.
    • O njima, zakon, vlast, vlada/ Jako velika odgovornost je na državnim i društvenim institucijama, za akuelno Romskih problema. U aktuelnim pronlemima Romske nacionalne manjine vidljiv je i njihov loš rad i taj problem treba učiniti transparentnim odnosno zaoštriti pitanje njihove odgovornosti. Taj odnos promeniti.
    • Ljudska prava jesu odgovornost države a ona ih mora štititi i osigurati njihovo poštovanje, a ne odsecima ministarstava, kabinetima vladinog aparata, znači institucija za promociju i zaštitu ljudskih prava, suzbijanje diskriminacije. Trebate, morate, utičite, pridonosite, ukazujte na stanje davanjem preporuka. To činite temeljito, strpljivo, argumentiranjem, da bi i dugoročno dalo rezultate.
    • Rešenja i potrebe / Ako pitamo oštro, direktno, mi zaoštravamo vašu (državni sektor) i njihovu (aktiviste Rome) time generalno dajemo, tražimo, pronalazimo, poznajemo, prepoznajemo i razumemo ljudska prava i diskriminacije, a to je proces koji traje i može da se uspešno sprovede samo ako postoji otvorenost prema dijalogu sa svima koji mogu da pridonesu sa zajedničkim koordinarorima radom.
    • Da se zna, Romi pre svega retko traže zaštitu svojih prava i to se retko i u ranijim godinama pa i ovoj nije promenilo.
    • Da bude / nacionalni plan protiv diskrminacije nedostaje, a opet ako ga ima čime je obeležen i koja prepoznavanja ima u tome, lično ga ne prepoznajem, tu rešenje mora da da država – zakon, aktivnije utiču i jako brzo prepoznaju i reaguju u sklopu zakona i takve anomalije obradimo i zajednički udaljimo.
    • Akcioni plan za delovanje Nacionalne strategije koju je Nacionalni savet kroz projekat ( 10 god. 2005 – 2015 ) , nazvan inkluzija koji je promašaj kao i dekada ( 2005 – 2015 ), jako providan i neiskren raport dešavanja i efekat dekade neprepoznatljiv i ograničen u malim granama lokalnog nivoa ili regionalnog razvoja, ako se uzmu osnove, uticaja, pomoći. Poraz evidentan u Dekadi. Sve rečeno, obrazloženo je laž i magla tj. Iluzija.
    • Sa prepoznavanjem renijeg efekta na rezultate dekade slobodno se može očekivati i da inkliluzija nema bolju budućnost sem buđenja, akcije, rada ili temelj – pa zidanje inkluzije.
    • Šta činiti pre ulaska Srbije u Evropsku uniju? Moramo izgraditi čvrst siguran temelj: Romi – Srbija – Evropa. Inegracija, afirmacija, emancipacija, sa doktrinom bez nas ne možete – bez vas ne možemo. Zajedno viktorija – pobeda. – Država – Zajednica – Zakon – Građanin – Društvo – Baza – Anidiskriminacija – Lokal – Rom – Regija.
    • Uticajj EU – Srbija / Sama pomisao da Srbija želi, mora i treba biti EU članica u godinama koje nadolaze, opominje i nas Rome na mobilnost, osluškivanja, rad, uticaj, stepen inegracije – afirmacije građana Srbije u budućnosti što automatski povlači i stavlja građane Rome u obaveze moralnijeg, jačeg, većeg prepoznavanja, stepena demokratije, otvorenog društva, fleksibiliteta, u ravnopravne tokove, uloge građanskog društva EU.
    • Najaviti, tražiti EU – sipmatije, EU – delegate posmatrače, EU-instruktore, da nas edukuju, savetuju, treniraju, koracima novog, lepšeg, sigurnijeg, slobodnijeg statusa kao matice demokratije i prava življenja – stare dame EU.
    • Moramo dobiti EU preporuke, direktno mi – Romi iz EU – Brisela izeštaje posmatraču – nekad – sad i pravac rada, života, lakše kordinisananog suživota sa članicama EU i konekcija na domaćem terenu u savezu sa državom i naravno iskustva Roma iz EU, dogovori – savezi, na svakom koraku od lokala, baze, do vrha države i okruženju, na balkanu kao i EU.
    • Neobhodno novo/ Nadam se da će nove savetodavne preporuke EU i izvestioci psmatrači EU naići na plodno tle i biti izkorišćena jer doista mogu unaprediti razvoj, zaštititi temeljna prava građana Roma u Srbiji.
    • Planovi i mere EU – Srbija/ Procesi Roma u aktivno učešće – itegracije i afirmacije u Srbiji i EU moraju doživeti promene u odnosu na ranije godine, što znači mora pod hitno doći do strukturne promene. Ti problemi koje uočavamo, prepoznajemo Romske nacionalne manjine jesu povezani međusobno i zato znamo da ne mogu biti rešeni u nekoliko poteza, brzo, čak i kad se stvore (nadamo se) uslovi za to, ne će se svi rešiti i ostvariti tek tako. Zato je jako izuzetno dobro definisati probleme ali istovremeno i obratiti pažnju na njegovu povezanost sa drugim područjima.
    • Očekujemo promene u položaju Romske nacionalne manjine u segmentima njihovog položaja i poboljšanja ili stagnirati evetualna pogoršanja (negativitet umanjiti a prosperitet Roma umnožiti i stimulisati).
    • Uticati ako želimo značajne promene / Ne treba ih biti u pojedincima ili par lokala preseka, već na što jačoj, većoj koordinaciji saradnje lokanih i regionalnih vlasti, zakona međusobno i sa vladinim timovima, ministarstvima, Vladinom kancelarijom za ljudska i prava nacionalne manjine Roma koja će dovesti do boljeg poboljšanja, saradnje i razvoja.
    • Moramo preporučiti i ukazati jedinicama lokalne samouprave da ne izbegavaju i podstiču izgradnju isključivo romskih naselja i takođe stimulišu, ubrzaju, legalizaciju bespravno izgrađenih objekata i da pomažu na istim lokacijama uređenje i poboljšanje života na datim lokacijama ( primer: prevoz, ambulanta, pošta, vrtić, sportski tereni i predškolske ustanove).
    • Pratiti izveštaj / -O stanju ljudskih i manjinskih prava u Srbiji koji dolaze od međunarodnih insitucija, -Amnesti, – Izveštaji veća evrope. Koliko su ti izveštaji – ocene utemeljeni i koliko korenspondiraju sa izvešajima lokalne, regionalne i sam vrh državnog, vladinog ministarstva i odeljenja koje ispred države ukazuje realan presek dešavanja, što takođe i nacionalni savet Roma daje sklon poltronskom saosećaju ministarstvima i vladinom aparatu što se kosi o slobodnoj misiji preseka istine i verifikovanja pravnog i realnog stanja na terenu, u bazama i lokalu pa i šire naravno, regionu i celovitosti države. U iskrenim i vernim izveštavanjima bi trebalo da se podudaraju sve istitucije od lokala do EU ili obrnuto što nije redovno dešavanje (različiti izveštaji, ocene i stanje naših i njihovih-međunarodnih posmatrača zajedno sa amnesti) što samo potvrđuje nam sumnju u objektivnost naše vlasti i naših romskih predstavnika sa presekom – izveštajem dešavanja i analize postignutog.
    • Treba otvoriti oči i reći istinu-objektivnost na terenu, tako da veće evrope i Agencija za temeljna prava EU govore i kažu o diskriminaciji nacionalne manjine Roma kao značajnom problemu: -stanovanja -socijalnog statusa -obrazovanja -regulisanim pravnim normama i mnogim pitanjima diskriminacije -društveno javno isključenje Roma -nasilje nad Romima -problemi sa zapošljavanjem – problemi sa obrazovanjem -infrastruksturnim pitanjima -aktivnom učešću Roma u parlamentu Srbije (mi ukazujemo na potrebu da u Srpskom parlamentu treba da bude od 5-7 Romskih predstavnika).
    • Ne dostaje bolje razumevanje ljudskih prava, ne dostaje samoopredeljenje Roma u svim sferama javnog života, sociokulturnog statusa prisutnosti i aktivitet.
    • Prepoznajem. Vidim. Postoji jako niska linija društvene svesti o važnosti zaštite prava nacionalne manjine Roma i takođe vrednost kulture različitosti društva u kojem živimo.
    • Naš narod Romski osim sa teškim uslovima života, ograničenom pristupu javnim uslugama – ustanovama, svakodnevno se suočava sa predrasudama. Takođe sve skupa, sve to negativno utiče na razvoj ostvarivanja naših Romskih prava, ali se realno bojimo da u isto vreme i obeshrabruje 99% Roma koji osećaju, prolaze, doživljavaju probleme i traže zaštitu, što takođe moram reći, priznati, ima bitne posledice kako za našu nacionalnu manjinu Roma, tako i za celokupno društvo i građane Srbije.
    • Pažnja / Čarobna formula ne postoji ali određene korake tražimo i moramo preduzeti, a to je edukacija, razgovor, tolerancija. 1.) Jasna podrška svima prema kojima se izražava netolerancija i uklanjanje prepreka sa kojima se susreće Romski narod. 2.) Isistirati na jačanju unstitucija gde Romi nemaju edukaciju, ka tome i aktivitet što daje značaju poverenju Roma ka većinskom narodu, zakon jednakosti, pravo svima podjednako pa i Romima. 3.) Otvoriti vrata, prepoznati demokratske vrednosti tolerancije dijaloga-politička i pravna edukacija kao i sloboda medija za Rome, ostaviti više informacija, sadržaje u svim sferama dešavanja info o Romima na medije ( trenutno ne zastupljeni Romi u javnom servisu).
    • Svako treba i može i mesto za unapredjene prepoznajemo da više treba uključivanja nacionalne manjine naših Roma, više informativnog sadržaja o njihovom Romskom stanju, pozitivnih priča o inegraciji Roma i suživotu sa većinskim stanovništvom. Time bi doprineli u predrasudama i ulonil bi ih i stvorili društvo tolerancije. Propuštanjem prilike za napredak u tom smeru marginalizujete Rome i kratke emisije – sadržaj u programu javne televizije.
    • Prepoznavanje politike na Rome kroz političare/ Politički establišment kao deo ne ceo, daje nam pojedinačno ili pak deo političara. Mišljenja smo da činjenice, argumenti, praksa, dosadašnja kod naših političara, mislimo na vladin aparat i ministerijum nije upoznat sa svrhom i važnonošću nacionalnim manjinama koje postoje kod nas i takođe nas Roma. To ne poznavanje svrha i važnosti prava je temelj, znatnih problema koji postoje, za čije rešenje nedostaje plan. Kad govorimo mi kao Romi, a prepoznamo osobe koje vode instituciju koja je zadužena za suzbijanje diskriminacije, nesrećan sam – žalostan sam, ali i dodatno zadužena motiviše činjenica i interes koji su do tada – sada pokazali prema nacionalnoj manjini mog naroda Roma bio – ostao u najvećoj meri negativno usmeren prema pogrešnoj tezi – analizi – reakciji i ne toleranciji većinskog naroda ka pravu manjine. Ne pokazuju kvalitetno i ne obavljaju zadatke na koje su predodređeni obavezujući, usmereni i programom određeni. Znači, ne rade kvalitetno i ne usmeruju ni sluha ni vremena da čuju argumentovano glas građana Roma, zapravo nas Roma ako damo glas, smatramo da su nam ljudska prava ugrožena ili da smo diskriminisani posebno kao glas najranjivijeg, najugroženijeg sloja ili deo društva našeg u Srbiji, a to je apel – glas Roma.
    • Smernica – Srbiji/ Važno – kotinuirano – saradnja – koordinacija svih državnih organa, institucija, civilnog sektora kao i međunarodnih institucija i organizacija u CILJU postizanja PUNE INEGRACIJE ROMSKOG naroda. Postoji dosta rada u ovom sektoru i području i naglasiti da krene mera defeniranja, pravca ili smera za VOĐENJE DALJE POLITIKE i zaštite i unapređenja LJUDSKIH PRAVA ROMA. Itegracija Roma, je pitanje od visoke važnosti u agendi politike danas Srbije i sutra mi Romi u Srbiji, to jest članici i deo drušva EU.
    • Sugerišemo vladi, gradu – društvu:
    • Vlada treb, da se brže, jasnije i ekspeditivnije uklluči rešava – usmerava i sprovodi. Politika – potpunog socijalnog uključivanja i poboljšanja ekonomskog položaja Roma integracija Roma danas u Srbiji – sutra u EU treba da dobije smernice na osnovu baze, delegacije Evropske unije u saradnji sa Generalnim direktorom EK-a za politiku susedstva i pregovore o proširenju i da se otvore koordinatori na dvosmernoj liniji učešća za politiku itegracije Roma u generalnom direktoratu EK za susedsku politiku i pregovore. Marta Garcia Fidalgo.
    • Evropska komisija i generalni direktor treba da daje jasne smernice već danas da bi Romima bilo lakše sutra u EU to jest jasan prilaz – usmerenja – korak po korak – Itegraciju Roma (danas).
    • Presek – analiza Roma iz našeg ugla.
    • HIT – ITEGRACIJA IDE UZ RAVNOPRAVNOST
    • Pitanje sebi – vama – njima (1)
    • Odgovornost (2)
    • Nacionalni savet (3)
    • Preporuke (4)
    • Nepoverenje (1)
    • Jednakost i ostvarljivost (2)
    • Položaj Roma (3)
    • Banka podataka (5)
    • Rom o Romima (6)
    • Položaj Romske nacionalne manjine (7)
    • Baza i lokal (7/1)
    • OCENA (8)
    • Izoliranost (8/1)
    • Realna vlast na svim nivoima (8/2)
    • Liderstvo (9)
    • Zakon-vlast-vlada (10)
    • Rešenja i potrebe (11)
    • Uticaj (EU-Srbija) (12)
    • Struktura promene (12/1)
    • Uticati (13)
    • Pratiti izvrštaje ( 13/1)
    • Nedostaje (13/2)
    • Pažnja (14)
    • Politika javna (15)
    • Usmeriti ukazati bit (16)
    • Šta sugerišemo vladi, gradovima, druśtvu (17)

    INEGRACIJA IDE UZ RAVNOPRAVNOST
    NEMA ITEGRACIJE BEZ RAVNOPRAVNOSTI
    • Poštovanje i podrška
    • Poverenje i pouzdanost
    • Pregovaranje i ravnopravnost
    • Podela odovornosti

    ROMSKI INFORMACIONI CENTAR

    Romski centar mir razvoj toleranciju i ravnopravnost u svakoj državi ima za cilj:
    • Pravljenje tačne baze podataka o Romskom narodu.
    • Koordinaciju između Romskih centara.
    • Realizaciju poboljšanja položaja Romske zajednice u svim sferama društvenoga života.
    • Ostvarivanje ljudskih prava u skladu s međunarodnim pravom.
    • Ujedinjenje Romskoga naroda po modelu EU.

    ROMSKI CENTAR ZA MIR RAZVOJ TOLERANCIJU I RAVNOPRAVNOST – EUROROPROGRESROMA – EU

    Napredak, napredovanje, uspeh; razvijanje, širenje, uvećavanje; pomicanje napred, prodiranje napred; tok misli koji se kreće u određenom pravcu: od uzroka ka posledici, od razloga ka posledici, od opštega ka posebnom, od cilja ka sredstvu, od uslova ka uslovljenom i obratno; progres može biti konačan i beskonačan .

    Zašto je važno otvaranje Romskoga centra za mir razvoj tolerenciju i ravnopravnost u svakoj državi:
    Svedoci smo da jedan narod koji je među najstarijim narodima u svetu ostavljen i odbačen od sveta i ljudskih prava u dvadesetprvom veku što je nedopustivo za međunarodno pravo. (Podsećam vas da Romski narod još uvek nema svoju državu, da još uvek robuje robovlasnicima po primeru na Faraonovim vlasništvom nad Jevrejskim narodom ).

    Svi znamo istoriju Romskog naroda, znamo odprilike broj Romskog naroda u svetu, znamo da i danas nemaju osnovna ljudska prava koja im pripadaju konvencijom o ljudskim pravima.
    https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BE_%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Da li je to moguće u današnjem vremenu? Vidimo da je moguće zato jer se nedovoljno borimo za ostvarivanje ljudkih prava.
    Romski narod više ne može da trpi marionetske predstavnike koji se zalažu za Romska prava još pre početka desetoga veka, zato jer to rade na način koji nije dostojan čovečnosti i čoveka.
    Dužni smo još danas da Romskom narodu omogućimo pravo na slobodu, pitaćete zar Romski narod nije slobodan, odovor je nije slobodan!!! Nemojte više zatvarati oči Romskom narodu zato jer Romski narod nije na prodaju. (Kada smo već kod odbrane ljudskih prava, gde je novac koji je namenjen za poboljšanje položaja Romske zajednice u svim sferama društvenog života tokom svih ovi godina? Koliko je to novca iz Evropskih i Svetskih fondova namenjenog za ljudska prava Romskog naroda? Ljudi zapitajte se hoćete moći oprostiti sebi zbog ovakve neodgovornosti prema Romskom narodu).
    Ne zatvarate vi oči Romskom narodu, vi nagomilavate problem ljudskih prava koji treba da bude prioritet svakom čoveku bez obzira na boju kože, nacionalnu pripadnost, religijskog opredeljenje ili političkog opredeljenja.
    Romski centar za mir razvoj toleranciju i ravnopravnost u svakoj državi će omogućiti ostvarivanje ljudskih prava u skladu sa međunarodnim pravom Romskom narodu. To je u interesu svake Države, EU, Međunarodnoga prava, Romskog naroda.
    Moram naglasiti da Romski narod ima svoju kulturu, tradiciju, jezik, identitet….Ono što nema to je jedinstvo. Razlog tome je kao što sam već naveo ne poverenje, lični interesi kao i stereotipno ponašanje jednih i drugih. Kroz Romski cetntar za mir razvoj toleranciju i ravnopravnost u svakoj državi možemo to promeniti. Dakle da stvaramo za promenu!!!

    Svaki pojedinac je važan u ostvarivanju i realizaciji ovoga predloga zato jer se tako gradi tolerancija, mir, poverenje, ekonomski razvoj Roma, međusobna saradnja Roma sa Romskim centrom za mir razvoj toleranciju i ravnopravnost.
    Romi koji nisu u Evropi imaće mogućnost da ostvare svoja ljudska prava preko Romskog centra za mir razvoj toleranciju i ravnopravnost.
    Ne vidimo ništa loše u tome da se romi ujedine i bore za ljudska prava koja im pripadaju.
    OPRE ROMA!!! OPRE ROMA, OPRE ROMA!!! OPRE ROMA!!! OPRE ROMA!!!
    Pitaćete zašto to ne urade? Kao što smo već naveli više od deset vekova Svet i Evropa (EU) ne doprinose tome. Naprotiv, odmažu kršeći ljudska prava zarad ličnih ekonomskih, politički i drugi lični interesa preko marionetskih predstavnika Roma.
    Ovaj predlog za otvaranje Romskog centra za mir razvoj toleranciju i ravnopravnost u svakoj državi upućujemo EU zato jer ona može da ostvari to kroz finansiranje, donošenjem podzakonskih akata, nadzor, kontrolu, Savetom Evropskog Parlamenta, EK i mnogim mehanizmima koje poseduje EU. (To je u ineresu svih a posebno u interesu Romskog naroda zato jer će na taj način moći da ostvare svoja ljudska prava koja im pripadaju konvencijom o ljudskim pravima i međunardnom pravu.
    • Pozivamo Romski narod u celome svetu da se ujedine oko istoga cilja a to je: Jedinstvo koje će da se bori za svoja ljudska prava kroz mehanizam demokratskih načela poštujući sve druge narode.
    • Romi nemaju svoju nacionalnu televeziju i imaju ograničenu slobodu izražavanja o činjeničnom stanju života Romskoga naroda na terenu koji je na marginama životnog standarda zbog neodgovornih i marionetskih predstavnika Romskog naroda.
    • Romi su skloni čestim migracijama zbog ne obrazovanja, ne informisanosti o svojim osnovnim pravima, diskriminisani od društva i što je još gore diskriminisani od strane marionetskih predstavnika Romskog naroda koji više od deset vekova rade na razaranju Romskog naroda kroz nedopustive, nezakonske i necivilizacijske mehanizme radi ličnih ineresa. To je nedopustivo za ljudska prava i tome se mora stati na put na ovaj način koji predlažemo ili na način koji će doći sam po sebi prirodnim putem koji će biti štetan za sve.
    • Romski narod treba da ima svoje javne medije i slobodno izražavanje na svim nacionalnim medijima, treba da ima svoje zadužbine, pozorišta, kulturno i obrazovne centre, odbrameni mehanizam protiv diskriminacije baziran na međunarodnom pravu o ljusdskim pravima.
    • Da zalažemo se za jedinstvo Romskoga naroda kroz otvaranje Romskog cenra za mir razvoj toleranciju i ravnopravnost u svim državama koji će imati za cilj viši stepen angažovanja Romskog naroda, Evrope i Sveta. (Međunarodne zajednice). To će biti prava inkluzija, Mali Rom odbačen i diskriminisan od sveta u svim sverama društvenog života, Romski centar za mir razvoj toleranciju i ravnopravnost, Evropa, EU, Svet, Međunarodna zajednica, zajednički ostvaruju osnovna ljuska prava.
    • Dakle Rom/Romkinja, Romski centar mir razvoj toleranciju i ravnopravnost, Evropa, EU, Svet, Međunarodna zajednica, čine inkluziju. Samim tim dobijamo integraciju u osvarivanju osnovnih ljudskih prava zagaratnovanim međunarodnim pravom.
    • Vreme je za reforme u oblasti ljudskih prava vedeći se obaveznim načelima pravde, prevednosti, ljudskosti, poštovanja, razumevanja, prihvatanja, shvatanja, jednakosti, solidarnosti, društvene pravde i pravednosti. To je neophodno za Romski narod i za sve.

    RANDNA TELA ROMSKOG CENTRA ZA MIR RAZVOJ TOLERENCIJU I RAVNOPRAVNOST
    • Romski centar za mir razvoj toleranciju i ravnopranost u svakoj zamlji treba da ima po radna tela i najmanje petoro ljudi u svakoj zemlji, svakom Romskom centru za mir razvoj toleranciju i ravnopravnost treba da ima radna tela i pet stručnih Roma/Romkinja.
    • Direktor.
    • Savetnik.
    • Predsednik,.
    • Potpredsednik.
    • Sekretar.
    • Radno telo za mir razvoj toleranciju i ravnopravnost.
    • Radno telo za za zastupanje nacionalnog programa Roma.
    • Radno telo za osnaživanje i podsticanje Romske omladine, žena i deteta.
    • Radno telo za privredu i razvoj.
    • Radno telo za informisanje.
    • Radno telo za sport.
    • Radno telo za zdravstvo.
    • Radno telo za Romsku politiku.
    • Radno telo za poljovrivredu.
    • Radno telo za nauku.
    • Radno telo za prosvetu.
    • Radno telo za edukaciju.
    • Radno telo za samoupravu.
    • Radno telo za turizam.
    • Radno telo za kulturu.
    • Radno telo za identitet.
    • Radno telo za tradiciju.
    • Radno telo za obrazovanje.
    • Radno telo za antifašizam.
    • Radno telo za antidiskriminaciju.
    • Radno telo za rad na terenu.
    • Isključivo svi rade za nacionalne inerese bez obzira na to hoće dobijati platu za svoj rad ili neće, što znači nacionalni interesi Roma na prvom i na poslednjem mestu, lični iteresi se eliminišu.
    • Koordinaciju između Romskih centara za mir vršiće svaki savetnik u Romskom centru za mir.
    • Odluke o sprovođenju itegracije Roma, poboljšanje položaja Romske zajenice u drušvu i svih ostalih mehanizama za jedinstvo Romskog naroda vršiće savetnici na osnovu činjeničnog stanja Roma na terenu, konsenzusom.
    • Pošto imamo diskurs ovim Romskim centrima za mir razvoj toleranciju i ravnopravnost u svakoj državi postavljamo kurs kojim će se kretati Romski narod uz EU – Evropska Unija, OSCB – Organizacija Za Evropsku Bezednost I Saradnju , SBUN – Savet Bezbednosti Ujedinjenih Nacija, Međunarodna zajednicu.
    • Romski narod treba da razume, shvati i prihvati ovo kao dužnost i obavezu radi bolje bodućnosti, našega naroda, dece…Romski narode ne smemo dozvoliti da robujemo roboblasnicima, marionetskim predstavnicima Romskog naroda koji nas više od deset vekova prave bespomoćnim da se izborimo za naša ljudska prava. Mi nismo bespomoćni otvorimo oči, poslušajmo naše srce i razum, ustanimo i uzmimo ono što nam pripada osnovna ljudska prava na život dostojnog čoveku.
    • Svaki Rom/Romkinja treba da kroji sam sebi budućnost i način na koji će živeti naša deca u budućnosti. Što više potpisnika ovome predlogu je potrebno. Ljudi ne pozivamo na rat, pozivamo na mir razvoj toleranciju ravnopravnost jedinstvo…Priključite nam se vašim potpisima kako bi ovaj predlog dobio pravni i prevedni osnov za ovo što predlažemo Evropi (EU). SBUN (Medjunarodoj zajednici i svim ostalim relevantim institucijama u celom svetu koje mogu omogućiti da ovaj istorijski predlog za Romski narod, Međunarodnu zajednicu pretvorimo zajedno u delo. Ne dozvolimo da osnovno ljudsko pravo na život ostane samo mrtvo slovo na papiru.
    O predivni svete ima li mesta za nas rome da idemo zajedno sa tobom rame uz rame?
    Jednaki smo predivni svete priznaj to sebi mi romi to znamo.
    Ne okreći glavu od svoje Romske dece predivni svete mi smo jedno.
    Uvek smo bili jedno u dobru i zlu, nikada ti nismo ništa loše pomislili a kamoli učinili.
    Naša zajednička dobrota pobediće zlo uvek i pretvoriti sva kamena srca ljudi u srca neizmerne ljubavi, tolerancije, mira, solidarnosti, društvene pravde i slobode.
    Slobode da predivni svete, znamo šta ćemo sa njome podelićemo je sa svima.
    Romska deca vole školu predivni svete,
    Romski narod voli rad predivni svete,
    Romski narod voli pravednost predivni svete,
    Romski narod voli slobodu predivni svete?
    Jednaki smo predivni svete zar ne?
    Predivni svete ne uzimaj nam ono što nam je priroda dala
    Predivni svete ne odbacuj nas od lica pravednosti svoje.
    Predivni svete podari krila svome Romskom narodu.
    Predivna Indijo matice Romskog naroda u nama teče ista krv.
    Predivna Azijo naučila si romski narod da se uvek bori za svoja ljudska prava.
    Predivna Ameriko jednaki smo zar ne?
    Predivna Evropo tvoj Romski narod se uzda u tebe!!!

    Romska deca vole školu predivni svete,
    Romski narod voli rad predivni svete,
    Romski narod voli pravednost predivni svete,
    Romski narod voli slobodu predivni svete?
    Jednaki smo predivni svete zar ne?
    Predivni Svete i Evropo ti želiš napredak tvoga Romskog naroda zar ne?
    Predivnvi Svete i Evropo ti želiš napredovanje tvoga Romskog naroda zar ne?
    Predivni Svete i Evropo ti želiš uspeh tvoga Romskog naroda zar ne?
    Predivni Svete i Evropo ti želiš razvijanje tvoga Romskog naroda zar ne?
    Predivni Svete i Evropo ti želiš širenje tvoga Romskoga naroda zar ne?
    Romska deca vole školu predivni svete.
    Romski narod voli rad predivni svete.
    Romski narod voli pravednost predivni svete.
    Romski narod voli slobodu predivni svete.
    Jednaki smo predivni svete zar ne?
    Predivni Svete i Evropo ti želiš uvećavanje tvoga Romskog naroda zar ne?
    Predivni Svete i Evropo ti želiš pomicanje napret tvoga Romskog naroda zar ne?
    Predivni Svete i Evropo ti želiš prodiranje napred tvoga Romskog naroda zar ne?
    Predivni Svete i Evropo ostavili ste vaš Romski narod bez osnovnih ljudski prava zar ne?
    Predivni Svete i Evropo tvoj Romski narod zna uzrok i razlog zašto je ostavljen bez osnovnih ljudskih prava zar ne?
    Romska deca vole školu predivni svete.
    Romski narod voli rad predivni svete.
    Romski narod voli pravednost predivni svete.
    Romski narod voli slobodu predivni svete.
    Jednaki smo predivni svete zar ne?
    Predivni Svete i Evropo tvoj Romski narod zna koje su posledice kada je neko ostavljen bez osnovnih ljudskih prava zar ne?
    Predivni Svete i Evropo tvoj Romski narod misli isto kao i ti zar ne?
    Predivni Svete i Evropo tvoj Romski narod je uvek činio opšte dobro za sve zar ne?
    Predivni Svete i Evropo tvoj Romski narod teži ka višem dobru isto kao i ti zar ne?
    Predivni Svete i Evropo tvoja pravedna moć, jedinstvo i sredstva će omogućiti tvome Romskom narodu da ostvari svoja osnovna prava zar ne?
    Predivni Svete i Evropo nećeš postavljati uslove tvome Romkom narodu da ostvari svoja osnovna ljudska prava, Predivni Svete i Evropo tvoj Romki narod te neće uslovljavati što mu to nisi već omogućila zar ne?
    Romska deca vole školu predivni svete.
    Romski narod voli rad predivni svete.
    Romski narod voli prevednos predivni svete.
    Romski narod voli slobodu predivni svete.
    Predivni Svete i Evropo tvoj Romski nardod se uzda u tebe i želi jedinstvo, toleranciju i mir.
    Predivni Svete i Evropo jednaki smo zar ne?

    ROMSKA KONVENCIJA ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I SLOBODE KROZ ROMSKI CENTAR ZA MIR RAVOJ TOLERANCIJU I RAVNOPRAVNOST
    Ciljevi Romske Konvencije Za Zaštitu Ljudskskih Prava I Slobode Kroz Romske Centre Za Mir Razvoj Toleranciju i Ravnopravnost Su:
    • Potpisivanje Romske konvencije za zaštitu ljudskih prava i slobode.
    • Romsko Europsku konveciju treba potpisati sa akreditovanim Romima i relevantim Međunarodnim institucijama kako bi dobila svoj pravni okvir koji će stupiti na snagu i doprineti zaštiti elemanarnim osnovnim ljudskim pravima na život Romskom narodu i svima.
    • Potpisivanjem ove konvencije između akreditovanih Roma i relevantim Međunarodnim institucijama znači prihvatanje obaveze prava i slobode priznanje, nadležnosti europskog suda za ljuska prava i kasnije naravno ratifikaciju koja će biti izvršna i potpisana u svim državama EU i van EU.
    • Ovo tražimo na osnovu načela europske konvencije o ljudskim pravima kao pravni akt saveta europe iz 1949 godine, o zaštiti slobode i prava donetog u Rimu četvrtog novembra 1950 godine, koja je stupila na snagu trečeg septembra 1953 godine, a prve potpisnice konvencije su bile Belgija, Irska, Island, Italija, Luksenburg, Nemačka, Norveška, Turska, Francuska i Holandija pod nazivom konvencija za zaštitu ljudskih prava i sloboda.
    • Čin donošenja Romske konvencije za zaštitu ljudkih prava i slobode se pravno oblikuje idejom da Europska Unija (EU), a kasnije i Savet Bezbednosti Ujedinjenih Nacija (SBUN), jedinstveno uspostave zaštitu ljuskih prava i sloboda Roma i individualnu političku slobodu, koju uz vladavimu prava svake zemlje pojedinačno i naravno EU bude uspostavljen osnivački akt u Savetu Europe i to bude temelj istinske pravde Demokratije.
    • Ovim činom bi otpočeli kodifikacija pravna standarizacija prvo u Europi (EU), a kasnije i u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih Nacija (SBUN), tako da bi se odvijalo u skladu sa Univerzalnom Deklaracijom O Ljudskim Pravima iz 1948 godine.
    • Desetog decemra 1948 godine, Elenor Ruzvelt je rekla tada da Deklaracija može biti magična karta za čitavo čovečanstvo.
    • Mi danas tražimo Romsku magičnu kartu za čovečanstvo gde i mi postojimo!!!
    • Magična karta, povelja slobode, ograničena moć Engleskih kraljeva, doneta 1215 godine, u 0Ravihrdu zapadno od Londona. Ta velika povelja je prvi korak drugog istorijskog procesa koji je doveo do vladavine ustavnog zakona, ta povelja smatrala se da je značajno uticala na principe Engleske ustavne slobode, da je bila model za ustave novih nezavisnih zemalja širom sveta.
    • Deklaracija bi bila prvi korak u procesu, formiranju, Međunarodni zakon o Romskim ljudskim pravima.
    • Ratifikacijom sa EU bi stupio na snagu i uputio dalje na konačno rešenje Roma u Svetu a to je međunarodnom rezolucijom u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih Nacija (SBUN), i definitivnom otvaranju stalnog kabineta Roma pri Ujedinjenim Nacijama (SBUN).
    • Takva deklaracija bi bila obavezujuća i deo uobičajnih standardnih mera međunarodnog prava i nebi bilia sama po sebi samo deo domaćih prava jedne zemlje već Međunarodne EU i SBUN jer Romi nemaju vlastitu zemlju i državu i moralno obavezujući pripadamo obavezi EU i SBUN, to bi bili naši roditelji EU Majka i Otac SBUN kao zaštitnici Romskog nacionalnog interesa i zaštitnici Romskog identiteta.
    • Smatramo da je od suštinske važnosti da pravo svakog čoveka pa i nas Roma da budemo zaštićeni pravnim sistemom kako Romi nebi bili primorani da ustaju protiv tiranije, genocida, diskriminacije, fašizma, ugnjetavanja…
    • Smatramo da nepoštovanje i ravnodušnost prema Romima, prema pravima kao čoveku, dovodi do varvarskih postupaka juče i danas. Smatramo da je to sramota za čovečnost za svest…
    • Smatramo da deklaracija u EU i kasnije u SBUN, rezoluzija UN, bi dali izrazili veru da je Romski život – pravo i sloboda zaštićeni jer smo narod jer postojimo u svakoj povelji UN, kao ljudi – narod – deo čovečanstva.
    • Verujemo u osnovu prava čoveka, u dostojanstvo, vrednosti čovekove, lične vrednosti i ravnopravnost žene i muškarca, verujemo da Romi podstiču društveni napredak, verujemo u poboljšanje životnog standarda u potpunoj slobodi.
    • Želimo i tražimo konvenciju donošenje pravno i uobličeno u savetu EU da se uspostave jedinstvene zaštite – Romskih ljuskih prava.
    • Savet Europe bi bio potpisnik buduće konvencije o Romima, to jest ratifikacija te Konvencije. Izvršni nadzor donete Konvencije o Romima, bi bio savet ministara Saveta Europe, oni bi novim protokolom pokretali redovno i vanredno sudski postupak protiv države koja ne izvršava odluke Europskog suda za ljudska prava.
    • EU treba i zahtevamo urgentnu Konvenciju za zaštitu nacionalnih interesa i identiteta Roma na zasnovanoj Pluralističnoj demokratiji, vladavini prava i ljudskim pravima. To bi bio kamen temeljac svakodnevnog delovanja Saveta Europe kao zaštitnik Roma kao zaštitnik Europskog nasleđa u oblasti ljudskih prava.
    • Takva Konvencija kao lekspecijalis za Rome, bi bila uvod kasnije za prihvatanje i razmatranje da Romi uđu i budu deo SBUN sa stalnim kabinetom u UN.
    • Romski centar za mir, razvoj ,toleraciju i ravnoparavnost će imati takođe dva cilja rada na UJEDINJENJU ROMA I EUROPROGRESUROMA.
    • Romi sa Romima širom Europe da traži – zahteva, posebnu EU Konvenciju za Rome.
    • Nemamo i netražimo teritorijalne pretenzije jer nisma država, a smatramo Eurpu staru i novu našom državom.
    • Osnivanje Romske Europske Kuće Pravde. ( Strazburg).
    • Osnivanje Romskog Kulturnog Centra Europe. ( Pariz).
    • Konvencijom za Rome od strane Saveta Europe reguliše proceduralno pitanje oko potpisivanja posle (271) godine, Centara širom Eurpe ratifikacikom.
    • Takođe vidimo ohrabrenje, kroz međunarodno javno pravo gde jednu od, granu spaja da se mogu uredit pravni odnosi između subjekjata Europskog saveta i Međunarodne organizacije koje uspostavljaju centri Roma iz Europe kao generalni direktorat Centrale (jer su centri jedinke umreženi istom platformom i programom rada). Što prepoznajemo kao međunarodni interes, jer umreženi Centri širom Europe zapravo deluju po načelima kordinacije međunarodnog prava.
    • To zapravo dokazuje da bi između Europskog Saveta i generalnog direktorata centara i ta dva subjekta sa bazom, Međunarodnog javnog prava postojala jasno uspostavljen horizoltalni odnos ravnopravnosti.
    • To je takođe jedan od ciljeva bitnih da se međunarodim javnim pravom uspostavi ravnopravni odnos bez subordinacije od jedne strane u odnosu položaja Roma kao narod koji danas inkju u načelu da ostvarimo kao Romi na bazi pravičnosti da bi tim činom pravičnosti, je u stvari jedan od izvora međunarodnog javnog prava i da ta primena, dogovor i primena zavise od postignute salasnosti Europskog Saveta.
    • Tražimo da Europski Savet i SBUN razmotre vladavinu zakona i međunarodnog prava o donošenju prvih konvencija, deklaracija i finalne rezolucije pri SBUN, na neotuđivim ljudskim pravima i okolnostima zaštite nacionalnog interesa Roma širom Europe i Sveta, kao i zaštitu nacionalnog identiteta Roma.
    • Nama bitne odredbe u Savetu Europe i SBUN vidimo kroz vladavinu međunarodnog prava i našu metapravna ideja kroz zahteve o valjanom pravnom međunarodnog prava i interplanetarnog prava da su Romi deo Pluaristične Demokratije Europe i Sveta.
    • Možemo, želimo, znamo da mirnim putem tražimo, dobijemo njihov nacionalni ljudski interes i identitet, slobodu življenja, rada i progresa kao ravnopravni Europski i Svetski narod.
    • To je konstantna želja i interes Roma, ka ostvarivanju viševekovnog sna, i svrha kao cilj zaštiti ljudskih prava i sloboda po pitanju Roma.
    • Demokratija je doktrina o načinu na koji se određuje šta će biti zakon, i danas savremeni pojam vladavine prava i načelo konstitucionalnom demokratijom bez ograničenja kad su u pitanju Romi odgovorno i jedinstveno sa poverenjem uz ravnopravnost, dokažemo obostrano Romi su deo Pluaristične Demokratije Europe i Sveta.
    • Moramo naglasiti kada su pitanju Romi vladavina prava danas u Evropi staroj, EU, kao i Svetu je prostorno ograničen i različit u zavisnosti gde Romi žive u kojoj zemlji ili unijama zato nam treba jedinstvena konvencija, zatim deklaracija i konačno rezolucija sa sadržajem donetog u ovom razoju, imali bi najveći mogući međunarodni i internacionalni pravni zaštitnički sistem, kao spasonosni večan i univerzalni pojam zaštitu i slobodu interesa nacije Roma i identiteta, nezamislivo je da smo još preživeli varvarski progon, fašizam, nacizam, genocid, holokaust i rasizam, vekovna stradanja i mnoga stradanja juče – danas – ali ne želimo više staro sutra – već jedinstveni – ravnopravni i uvaženi kao nacija persona bilo gde u Evropi i Svetu – za to nam treba kompromis i prioritet na polju EUROPRGRESUROMA – pomoći i jedinstva celog Sveta i Evrope u jedinstvu – ravnopravnosti ostvarivanju željenog cilja – vladavinu međunarodnog prava – ostvarivanju ciljeva Roma – zakonosti, pravde i pravičnosti. Komvecija je sporazum ili ugovor o modelitetima i pravilima ponašanja – postignutom konvencijom o Romima između generalnog direktorata centra Roma, međunarodnih institucija poput SBUN i EU – ta konvencija bi postala obavezujući dokument koji unapređuje život Roma kao građane u svim zemljama potpisnicima.
    • Multiliteralni ugovor između više međunarodnih organizacija i ostalih subjekata mađunarodnog prava ima termin vladavine prava i mi Romi ga koristimo sa izjavom i platformom uvoda deklaracije sadrži sledeće veoma bitno za nas Rome ako čovek nije prisiljen da pribegne, kao poslednjem sredstvu, pobune protiv tiranije i represije, da ljudska prava treba da budu zaštićena vladavinom prava što mi javno iznosimo – deklaracijom usvojenom UN-a/ Res/217(Iii)/A) 1948 godine, gde se Vlade obavezuju sebe i svoje narode – na progresivne mere kojim se obezbeđuje univerzalno i efektivno poštovanje ljudskih prava postavljeno deklararacijom, ovom deklaracijom služimo se kao osnovu o nacionalnog zakona, međunarodnih zakona i ugovora, kao i regionalnih, podnacionalnih i nacionalnih institucija koje štite i promovišu ljudska prava – i oslanjamo se na termin temeljne slobode i eksplicitno tražimo da bude privećen termin – temeljna sloboda Roma kao deklaraciju po pitanju Roma zapravo univerzalna deklaracija temeljna sloboda Roma. Ovakva deklaracija temeljna sloboda Roma bi služila, eliminisala bi sve rasne diskriminatorske tendencije prema Romima.
    • Po nama to bi bio međunarodni dokument od prvorazredne važnosti – zapravo večna Romska magična karta i dati zaista najviši izraz ljudske savesti našeg vremena kad su u pitanju Romi.

    NEŠTO ZA NAS – ROMOLOGIJA – NEŠTO ZA NAS – ROMOLOGIJA – NEŠTO ZA NAS – ROMOLOGIJA

    • Sudija ne treba da oslobodi osuđenika iz milosti, već mora da dela po zakonu.
    • Neprestane sumnje u tuđa ubeđenja, nanose veliku štetu Romima, širi se nesigurnost, nepoverenje, sumnja i demotiviše naše danas.
    • Te sumnje šire siromaštvo to je loš primer za omladinu želimo li da naša deca polaze sa mesta gde smo danas mi došli? Dugo traje to gore – dole i sa neprestano istim pitanjima šta je dobro šta je zlo, šta je pravda šta je nepravda, dali je Romski osećaj za pravdu – drskost.
    • Ako zakon nalaže – kaže, da čovek mora da se povinuje svakoj presudi – pravednoj ili nepravednoj znajući da zakon reguliše celokupno ljudsko postojanje, u jednom slučaju ja kao jedinka a šta tek mi ceo moj narod – kazaću hvala poklonili ste nam život dostojan i ravnopravan jednak sa svim drugima, dali je baš tako?
    • Dali nas je društvo naučilo da poštujemo otađbinu, zakon…Smemo li i mi kazati – raspravom o vrlini i pravdi danas, pod uslovom da ne prekršimo zakon.
    • Čudnovato je osećati zadovoljstvo i bol, po pitanju moji Roma. S jedne strane bol proizilazi kao lanac na jednoj nozi, pošto mi zadovoljsto što sa druge noge je skinut lanac…Tako doživljavam prosperitet Roma unazad četrdeset godina do danas.
    • Romski narod ima specifičnu dušu…Romska duša je besmrtna…Romska duša je poput čoveka koji je u svom životu istrošio mnogo ogrtača, a svi ti ogrtači su reinkarnacije traju kraće od njihovog vlasnika, osim poslednjeg ogrtača će nadživeti.
    • Odajem da je korisno steći vrlinu i mudrost, a u mom Romskom narodu je nagrada lepa i nada velika, tako da moj narod tako diše – korača – živi i umire.
    • Romi su stekli spoznaju vetra – kiše – sunca – noći – prirode… Komunikacija sa prirodom i preživljavanja sa nomadskog života i danas smo gladni spoznaje – etici, učimo od ljudi tu gde jesmo, učimo se pravdi – jednakosti – istini…Učimo se pravdi i istini to je neophodno da tu spoznaju lično osetimo jer sa te strane dolazi dobro.
    • Pokušavamo da ljudski um – recimo da ga zamislimo u centru ogromna gomila korova i ispod- sasvim skrivena istina, odnosno pravilno procenjivanje ponašanja, smisao te istine za Romski narod, tako da se najpre treba osloboditi korova i potom izvući na videlo istinu. Tako da nas isčekuje dosta posla i razcišćavanje prostora da bi ta isina isplivala.
    • Da razjasnim…Korov o kome smo prethodno govorili zapravo je skup predrasuda o Romima, lažnih ideala i praznovjera o Romima, koji mnogi imaju u glavi – umu – o nama Romima. Kada se prostor oslobodi tih nepotrebština, treba izvaditi pravu spoznaju o mojim Romima, tako da bi tom istinom pomogli onima koji nisu Romi da nađu istinu u sebi samima.
    • Gledadajte istina postoji i jeste da je Romski narod dobar, divan…Oni nas ne poznaju dobro, treba im spoznaja i oni gore i dole da nas prihvate i tu spoznaju kao istinu dobro umnože i prepoznaće moj Romski narod.
    • To se može prepoznati opisaću vaš ljudski um da bi do te spoznaje došli o Romima, najpre se treba osloboditi nagomilanog korova koji je u vašem umu o nama, vrednostima, značaju, mišljenu i spoznaji stereotipnog razmišljanja o nama i kad se oslobodimo tog korova u umu pojaviće se prava vrednost istine.
    • Korov o kome smo prethodno govorili zapravo je skup predrrasuda, lažnih ideala, lažni dojam i Romsko prepoznavanja i negativnih praznoverja o Romima tek kasnije ili posle treba izvući pravu spoznaju o Romima da bi istina – dobro o nama iplivalo na površinu i rađalo u umovima drugih naroda ljudi sliku i vrednost o mojim Romima mom narodu.
    • Ne postavljam se kao zaštitnik Roma ja imam svoju istinu želim da pomognem svima koji nisu Romi da u sebi potraže istinu o nama i da predhodno skinu taj korov koji imaju u svom umu.
    • Treba nam što više dijaloga, sagovornika, tribina…Što više koristiti govorni jezik manje pisanje ljudi vole da slušaju – čuju – manje čitaju. Lično ja sam krajnje nepoverljiv prema pisanju. Dijalog je čudotvoran način lečenja neznanju, pomaže pamćenju. Okatvorstvo je nauka, a mi smo Romi u tome posebni.
    • Veština pisanja neće koristit pamćenju, napisane reči govore uvek samo na onaj način koji je autor umislio – opisao, pisući knjigu o Romima.
    • Sva dobra dela koja je moguće zamisliti imaju nešto zajedničkog, i da je to samo zajedničko ta esencija dobrota, što bih nadovezao moj Romski narod ima dobri dela i univerzalno ću reći Dobrota je blagostanje Roma.
    • Želim i bavim se etikom istraživanja čoveka i njegovih moralnih problema i pokušavam da što više izvučem neki koristan savet. Verujem da onaj ko spozna dobro ne možete biti glup da ga nebi prihvatio, jer u suprotnom na taj način bi radio protiv svog interesa.
    • Romi su dugo kroz vekove se poeistovećivali sa ličnom slobodom življenja i nisu hteli – izbegavali da suviše zavise od spoljnog sveta, zapravo svodili su svoje osnovne potrebe na najneophodnije.
    • Za Rome je dobro bilo zadovoljstvo, a zlo bol. Prihvatiti zadovoljstvo, a pri tome ne postati rob uživanja po Romima je cilj života.

    ETIKA – ETIKA – ETIKA – ETIKA – ETIKA – ETIKA – ETIKA – ETIKA – ETIKA – ETIKA – ETIKA

    • Mišlenja sam da je čovek pun vrlina srećniji od tiranina.
    • Državu doživljavam kao pravdu i demokratiju.
    • Pravda je pravna građanska jednakost, gde svako ispunjava svoju dužnost i obaveze.
    • Državu vode predodređeni koji komanduju – A – zlato – čuvari države – B – srebro – radnici – C – bronza. Suština države – državnog aparata – vladinih institucija, država nije da usreći jednu klasu ili jednu osobu već celokupnu državu jer treba imati na umu – da veliko bogatstvo i krajnja beda unesrećuje ljude pošto prvo prouzrokuje luksuz, lenjost i revolucionarne pokrete a druga bedu nekvalitetog rada.
    • U svakom čoveku postoje tri duše međusobno različite, prva služi za razmišljanje (razumska duša), druga strastvena (izaziva neustraštivost), treća požudna (izaziva u čoveku želju za ljubavi, hrani, vodi). Znači = Razmišljanje – Strast – Požuda.

    “POZIVAMO ROMSKI NAROD, SVE NARODE I LJUDE, SVE ORGANIZACIJE, SVE DRŽAVNE I MEĐUNARDNE INSTITUCIJE DA PODRŽE OVAJ PREDLOG SVOJIM MALIM HUMANIM GESTOM, POTPISOM KOJI ĆE OMOGUĆITI ROMSKOM NARODU DA OSTVARI SVOJE OSNOVO PRAVO NA ŽIVOT,,

    • Braćo i setre, Romi i Romkinje pozivamo vas da se ujedimo i pomognemo sebi da ostvarimo naša osnovna ljudska prava, ustanimo i borimo se protiv oni što nam vekovima uzimaju osnovna ljudska prava od nas kao da je to njihovo, (Marionetski predstavnici roma). Svete, Evropo, (EU) pomogni nama Romima jednaki smo zar ne? Romi otvorimo oči, neka ovo dopre do vaše svesti, samo hoćemo da sami vladamo sobom što znači da Romski narod odlučuje i onome šta želi a šta ne želi. To je osnovni pojam demokratije, borba za osnovna ljudska prava i pravednost zar ne?
    • Pozivamo sve Rome, sve narode, organizacije, državne institucije…

    • Da podrže ovaj predlog svojim potpisima za otvaranje Romskog centra za mir razvoj toleranciju i ravnopravnost u svakoj državi na svetu. Vašim malim potpisom i gestom pokazaćete vašu humanost kojim će čovečanstvo i čovečnost pobediti sve što je loše. Vašim potpisima ćete omogućiti da se ovaj predlog o jedinstvu vašeg bratstog Romskog naroda nađe pred releventnim insitucijama koje mogu finansirarti ovaj predlog. EU, OEBS, IPA, EP, EK, SBUN, Međunarodna zajednica su institucije koje nam mogu pomoći finansijski i pravnim mehanizmima koje poseduju, da ostvarimo naša Romska osnovna prava na život.

    • ROMSKI NAROD NE ŽELI rEVOLUCIJU, ROMSKI NAROD NE ŽELI RAT – ROMSKI NAROD ŽELI TOLERANCIJU, ROMSKI NAROD ŽELI MIR, ROMSKI NAROD ŽELI ONOVNO PRAVO NA ŽIVOT DOSTOJNOG ČOVEKA, ROMSKI NAROD ŽELI JEDINSTVO PO MODELU EU, ROMSKI NAROD ŽELI DA STVARA I GRADI JEDINSTVO SA EVROPOM I SVETOM. EVROPOM (EU) SVETE (SBUN) OMOGUĆI TO TVOME ROMSKOM NARODU ZATO JER TVOJ ROMSKI NAROD VERUJE U TVOJU PRAVDU I PRAVEDNOST PRDIVNI SVETE I EVROPO.

    ROMSKI CENTAR ZA MIR RAZVOJ TOLERANCIJU I RAVNOPRAVNOST U SVAKOJ DRŽAVI

    S poštovanjem,
    Stevan Nikolić.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *