Romska tuga

Pitaju me kome sve ovo posvećujem.

Jednoj prolaznoj ideji u životu, koja je trebala biti sve, samo ne prolazana ideja.

Mnogima pričah glasno, jasno … vikah i ništa ne čuše…

A nekome šapnuh na uvo …tiho … jedva čujno i taj neko, sve čuje savršeno … čak i ono neizrečeno …

Vreme će završiti svaku priču, ono će uvek reći pravu istinu.

Vreme, ništa ne ostavlja nedovršeno.

Svi mi ponekad u mraku zalutamo.

I zvezde su tamom okružene …ali ipak sjaje !

Što ste sanjali, sanjali ste, vreme je da se probudite i živite.

I tako, kako odustaše od ideje tako su je i voleli !

Uzalud je bilo: glasno, jasno, čujno, nečujno, izrečeno, neizrečeno, košmari, buđenje iz sna …vreme je učinilo sve ?

Koliko propuštenoga vremena!

Dekada, inkluzija, iluzija, strategija, zakona, bezakonja, sastanaka, sloge, nesloge i ko zna čega još…

„Ideja koja je trebala biti sve, samo ne prolazana ideja”

Opet ostadoh u samoći u prolomu duše svoje …

Autor:Nebojša Vladisavljević

Izvor: Evropske romske novine

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *