„Da prošlost nikada ne bude veća od budućnosti“

Niti na jednoj gusenici ne možemo primetiti da će jednoga dana postati prelepi leptir ?

„Dobro došli u ljudsku prirodu“

„Da prošlost nikada ne bude veća od budućnosti“

Život nam baca u krilo zapanjujuće okolnosti, a mi se samo branimo. Da, važno je znati braniti se, međutim nije život samo braniti se, nego moramo znati i kako da napadnemo taj isti život. Dakle, napad na okolnosti, napad na našu unutrašnju uparloženost, sa ciljem da bi smo se podigli na viši nivo i da bismo dostigli više ciljeve. Zato je veoma važno početi učiti i taj deo napada na životne okolnosti.

Niti na jednoj gusenici ne možemo primetiti da će jednoga dana postati prelepi leptir.

E pa dobro došli u ljudsku prirodu! Takvi smo svi mi, takav je svako od nas. Ma koliko se mi svi trudili i želeli da pogledamo u sebe i kažemo “vidi pa ja imam ovaj izuzetan talenat, ja sam neko specijalan“, ali mnogobrojne drugačije osobine i one koje nisu toliko lepe nas uvere da nismo ništa niti bolji niti drugačiji od ostalih ljudi.

To je tako fenomenalan blagoslov da vidimo sebe kao gusenice sa samopotencijalom. Mi jedino imamo potencijal.  Čak i ako u sebi vidmo talenat i neku sposobnost, ona je nevredeća ukoliko se ne uloži rad i trud i fanatizam.

Veliki je blagoslov da što pre vidimo da se ne razlikujemo od drugih ljudi, da je u nama svima izuzetan potencijal. Pitanje je šta ćemo uraditi sa potencijalom koje se nalazi u  nama. Da li ćete maksimalno raditi na njemu, da li ćete biti opsesivni i fanatični da radite na tome, toliko da ćete se uzdići i biti među najboljima u oblasti koju ste izabrali? Da li ćete dostići takav nivo da će ljudi reći: “ne se mogu boriti sa njime, vidi kako je talentovan”. U stvari je iza svega samo veliki rad.

Dakle, pitanje je samo šta će svako od nas uraditi sa svojim potencijalom.

Čovek sa snovima je mnogo veći nego čovek kome su životne okolnosti naklonjene. Kada čovek ima san, a životne okolnosti mu ne govore ništa, ne uveravaju ga da će sve biti uredu, on ipak treba da pokuša da sprovede svoj san.  Ovo ne zato što okolnosti kažu da će zaista biti nešto od svega toga, nego upravo zbog svog ludog sna.

Da bi se jedan ludi san ostvario potrebno je strašno puno energije. Da li znate gde se rađa takva energija? Pa u takvom snu. Ljudsku dušu ne hrane sve te čunjenice koje kažu da će sve biti uredu i sve je na tvojoj strani.

Samo ti zakorači, jer ljudsku dušu hrane snovi i ideje. Hrane je tako usplamtali snovi koji se toliko  rasplamsaju da mogu da probiju sve prepreke.

Energija kojim bi ste ostvarili svoje snove je utoliko veća, ukoliko ste više zaljubljeni u svoju ideju u svoj san, ukoliko imate veću veru, a vera je zaljubljenost. Što ste više zaljubljeni to je veća vaša energija.

Najmoćnije oružije na planeti je usplamtela čovekova duša. Duša u vatri je duša sa verom u svoje snove i u uverenju da će se oni ostvariti.

Hristos je rekao da je sve moguće onome ko veruje. Ne ovo ili ono već sve.

Na drugome mestu On naučava da ako ko reče gori ovoj “digni se i baci se u more”, i ne posumnja u srcu svojemu, nego uzveruje u ono što reče, biće mu što god reče!

Ukoliko ljudska duša nema san, ona ne može da se usplamti toliko da ima snažnu veru.

San je taj koji hrani ljudsku dušu, a ne životne činjenice koje kažu “pa sve je uredu, moći ćeš ti to ostvariti”. Nisu bitne okolnosti nego stanje duše. Da li možete da imate jedan tako usplamteli san, jednu tako snažnu veru, jednu izuzetnu veru?

Ukoliko čovek može da razvije, da uzme taj plamičak, da ga jednostavno razgori toliko da postane toliko usplamteo, toliko fascinirajući, on tada postaje tolika sila kojoj ne može ništa da stane na put.

Bez obzira koliko ludi san imali, a svako od nas ima neki ludi san, nemojte se zaustavljati, ne morate sebe kritikovati: “kako možeš ti to da sanjaš, kako možeš ti u to da veruješ, ma kosi ti, odakle tebi sposobnost za to, odakle ti veze za to, odakle ti novac za to, gde su ti mogućnosti za to?”. Ne činite to!

Ne radi se ovde samo o finansijama. Postoji čitava paket stvari oko kojih treba da radimo, i na kojima treba da pokažemo veliki trud i rad da dosegnemo uspeh.

Bog je u nas usadio silu neprekidnog rasta.

Ukoliko ste previše zadovoljni, srećni, tada razmislite: „stavite neki kamenčić u obuću da vas malo žulja, jer nije dobro da je baš sve potaman“.

Ukoliko ste previše samozadovoljni, ako vam  je previše konforno tada stojite i stagnirate. Uradite nešto da izbacite sebe izvan zone konfora, da preduzmete nešto više, nešto bolje, da dosegnete više ciljeve, a ne da se zadovoljite tu gde ste, jer je to konfor koji ne vodi ničemu.

U životu postoji napredak ili nazadovanje, stagnacija ne postoji.

Zato je veoma važno da zauzmemo takav stav da prošlost nikada ne bude veća od budućnosti.

Ukoliko smo verni svojim idejama, treba stalno da rastemo, napredujemo, da učimo i znamo  kako da se nosimo s neprijatnim okolnostima, i kako da ih na kreativan način prevaziđemo. Ne samo to, već da učimo kako da napadnemo život i kako da napadnemo „loše okolnosti“.

Autor:Nebojša Vladisavljević

Izvor: Evropske romske novine

1 Comment

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *